Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zemlja

BLAGO U LEDU: Priča o mamutima i ljudima

Autor Ana Randjelovic
Autor Ana Randjelovic

Drevni lovci su ubijali runaste mamute zbog mesa. Danas se u arktičkoj oblasti Rusije traga za njihovim dragocenim kljovama.

 Izvor: Snimila: Evgenija Arbugajeva

TRGOVINA KLJOVAMA MAMUTA jedva da je postojala kada se Gorohov 1966. godine rodio u severnom Sibiru, i to 5. maja, na isti dan kada i njegov imenjak Karl Marks. Seća se da je kao dete viđao trule kljove na obalama reke Jane, u blizini ribarskog sela Ust-Jansk.

Sovjetski Savez je branio slobodnu trgovinu, a mnogi lokalni žitelji smatrali su da pomeranje kljova može da donese lošu sreću, neki su verovali da one pripadaju divovskim stvorenjima nalik krticama koja žive duboko pod večitim ledom.

Povezane vesti

Bilo kako bilo, ove drevne kljove opčinile su Gorohova. Dok je odrastao u Jakutiji, području bogatom resursima, a po površini velikom skoro kao Indija, koja je danas naseljena sa manje od milion ljudi i zvanično se zove Republika Saha, slušao je priču kako je tvorcu Zemlje bilo toliko hladno dok je leteo iznad ovog područja da je ispustio obilje blaga: zlato, srebro, dijamante, naftu. Ali su tek životne priče njegovog nastavnika o počecima trgovanja kljovama mamuta u XVII veku bile te koje su očarale Gorohova. Kasnijih godina pronašao je u biblioteci knjige sa fotografijama istraživača s početka XX veka: bradati ljudi, natkriljeni kljovama mamuta, stoje na ostrvu Koteljni i njihovi čamci su pretrpani mamutskim tovarom. "Oduvek sam se pitao da li tamo ima još kljova", kaže Gorohov.

Niko, pa ni Gorohov, nije mogao ni da zamisli da će kljove mamuta postati najbitniji finansijski resurs u području koje je uglavnom bilo ostavljeno na cedilu po zatvaranju sovjetskih rudnika i fabrika. (Broj stanovnika jakutske oblasti Ust-Jansk, koje obuhvata područje tundre veličine tri Švajcarske, spao je u proteklih pet decenija sa 80.000 na svega 8.000.) Sada su stotine, ako ne hiljade jakutskih muškaraca postali lovci na kljove koji idu stopama svojih predaka i trpe iste surove uslove u potrazi za istom paleolitskom životinjom.

Iako izgleda staromodna, ovu trku za kljovama ne pokreće drevni zov, već moćne savremene sile: pad Sovjetskog Saveza i narastajuća pomama pograničnog kapitalizma, međunarodna zabrana trgovine slonovačom i potraga za alternativama, čak i pojava globalnog zagrevanja. Rastuće temperature su zapečatile sudbinu mamuta krajem poslednjeg ledenog doba. Njihovi postojbinski pašnjaci su se smanjivali i nestajali pod vodom, ostavljajući krda nasukana na izolovanim ostrvima po kojima Gorohov danas traga. Današnje otopljavanje i erozija permafrosta u kojem se nalazi groblje mamuta i navala lovaca na kljove ponovo vraćaju mamute na svetlo dana. Dugo pošto su prvi uglavnom očuvani primerci u XIX veku izvađeni iz sibirske tundre, ritam otkrića se ubrzava. Jedan jedanaestogodišnjak sa ruskog poluostrva Tajmir u septembru 2012. godine nabasao je na dobro očuvanog mladog mamuta, kojem je jedan od drevnih udova štrčao iz polusmrznutog taloga.

Ipak, ništa nije u toj meri podstaklo trgovinu kljovama mamuta od uspona Kine, koja ima hiljadama godina staru tradiciju rezbarenja slonovače. Skoro 90 odsto svih kljova mamuta koje se odvuku iz Sibira – procenjuje se na više od 60 metričkih tona godišnje, mada bi stvarna količina mogla da bude i veća – završi u Kini, gde su legije novobogataša ushićene slonovačom. Ovaj nagli skok potražnje zabrinjava neke naučnike koji jadikuju zbog gubitka dragocenih podataka; poput stabla drveta, kljova sadrži podatke o ishrani, klimi i okruženju. Čak se i stanovnici Jakutije pitaju koliko će ovaj neobnovljivi resurs trajati. Milioni kljova mamuta, možda čak i više od toga, i dalje su zarobljeni u sibirskom večitom ledu, ali ih je već sve teže naći.

 Izvor: Profimedia/Shutterstock
Put od permafrosta do tržišta počinje u brodiću.
Foto: Evgenija Arbugajeva

POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA

Postojala je nada da će kljove mamuta smanjiti pritisak na daleko ugroženiji resurs – slonove. Trgovina kljovama mamuta je legalna, mada nije dovoljno zakonski uređena. Osim toga, slonovaču i mamutove kljove moguće je razlikovati po strukturi kljova i na osnovu Šregerovog obrasca. Njihove cene su otprilike iste. Pa ipak, još uvek nema pokazatelja da azijska potražnja za slonovačom opada. Naprotiv, intenziviran je pokolj afričkih slonova, a tokom 2012. godine hongkonški carinici su zaplenili rekordnih pet i po metričkih tona slonovače. Stvar dodatno komplikuje činjenica da nelegalna slonovača i legalne kljove mamuta često dospevaju u iste rezbarske radionice u Kini.

Niko od lovaca na kljove koje sam upoznao tokom putovanja po severnoj Jakutiji nikada nije putovao izvan sibirske tundre. Uprkos tome, svi su žestoko svesni kineske potražnje, koja je u poslednje dve godine u oblasnoj prestonici Jakutsku udvostručila cenu prvoklasnih kljova mamuta na oko 900 dolara po kilogramu. Ta cena se neretko ponovo udvostruči u Kini, a fino izrezbarena kljova u svojoj punoj dužini može da košta čitavo bogatstvo. U jednoj antikvarnici u Hong Kongu video sam tri metra dugačku kljovu mamuta izrezbarenu u složen prizor bahanalija, a prodavala se po ceni od milion i sto hiljada dolara. Kad god lovci na kljove otkriju da živim u Pekingu, postavljaju mi isto pitanje: "Je l’ možeš da me povežeš s nekim od kineskih kupaca?"

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka