Drevni lovci su ubijali runaste mamute zbog mesa. Danas se u arktičkoj oblasti Rusije traga za njihovim dragocenim kljovama.
Izvor: Snimila: Evgenija Arbugajeva
Samo još jedna, poslednja prilika. To je sve što ovaj sibirski lovac želi. Karl Gorohov već pet meseci traga za svojim drevnim plenom po jednom pustom ostrvu u Istočnosibirskom moru, svakodnevno se lomatajući 18 sati po zaleđenoj tundri. Promrzao je i iscrpljen, a mori ga takva iskonska glad da je prisiljen da jede galebove. A izgladnela su i dva polarna medveda koja su nasrnula na njegov bivak. Njihovi stomaci, koje je rasekao pošto ih je ubio, bili su prazni. Četrdesetšestogodišnji Gorohov, s licem ispucalim od vetra i kržljavom riđastom bradicom, svaki dan prolazi pored devet grobova u blizini njegovog bivaka – pretpostavlja da tu počivaju nesrećnici koji su dospeli na ovo ostrvo da bi izbegli sovjetski gulag.
Gorohovu ponestaje vremena. Snažne mećave, tipične za pozno leto, huje po ostrvu Koteljni, koje se nalazi 1.000 kilometara severno od Severnog polarnika, najavljujući još jednu studenu zimu. Počinju da ga svrbe prsti i dlanovi. To je "srećan znak", kasnije tvrdi Gorohov. Svrab se obično javlja kad je na ivici da pronađe ono što traži – kljove mamuta.
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Lovac na kljove pretražuje obalu ostrva Boljšoj Ljahovski. Primamljeni sve višim cenama kljova mamuta, na stotine muškaraca svakog proleća prelazi zamrznuta arktička mora da bi tragali duž erodiranih obala. Foto: Evgenija Arbugajeva
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Slava Dolbajev koristi koplje za iskopavanje spiralne kljove iz priobalne ledene litice. Vađenje jedne kljove može da potraje satima, čak i danima. Lovci na kljove često ostavljaju bojene perle ili srebrni nakit kao dar lokalnim duhovima. Foto: Evgenija Arbugajeva
Ovi dlakavi divovi, koji su lunjali po severnom Sibiru tokom poznog pleistocena, izumrli su pre oko 10.000 godina, mada su se izdvojene grupe obdržale na severnim i istočnim ostrvima, a poslednji mamut je uginuo pre oko 3.700 godina. Zavojite kljove mamuta, koje su mogle da narastu čak preko četiri metra, iskrsavaju iz permafrosta i podstiču trgovinu koja donosi korist ljudima iz sibirskih arktičkih predela, među kojima su i starosedelački Jakuti, azijatska etnička grupa koja govori jezikom turskog porekla. Već skoro čitavu deceniju Gorohov traga za kljovama, istražujući jedno od najnegostoljubivijih prostranstava na svetu. Sada, uzdajući se u dlanove koji ga svrbe, pretražuje tundru sve do trenutka dok se ne spotakne o vrh kljove. "Ponekad kljova samo iskrsne ispred tebe", kaže, "kao da te je sve vreme navodila."
Gorohovu treba skoro 24 časa neprestanog kopanja da bi izvadio kljovu iz zaleđenog tla. Primerak koji izranja debeo je poput debla – težak je 70 kilograma – i skoro je u savršeno očuvanom stanju. Pre nego što odvuče kljovu, Gorohov ubacuje srebrnu minđušu u rupu koju je iskopao, kao dar lokalnim duhovima. Ako ovu drevnu relikviju bezbedno odnese kući, mogao bi da zaradi preko 60.000 dolara.
