Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Oprašivači i uloga koju vrše u očuvanju biodiverziteta: Kako bi se naša hrana, tlo i voda izmenili ukoliko nestanu?

Ukooliko izgubimo oprašivače, ovaj krhki sistem postaje neuravnotežen - i dovodi do katastrofalnih posledica: po ljude.

 Insekti izumiranje_621324503.jpg Izvor: Shutterstock

Prerežite jabuku napola i otkrićete crne semenke raspoređene u obliku zvezde. To je sićušna konstelacija semena skrivena u voću, ali ona koja otkriva međusobno povezani univerzum oprašivanja i prirodnog obilja - delikatan sistem koji lako može "ispasti iz koloseka".

Pri oprašivanju cvetova jabuke, seme izbacuje hormone koji govore biljci da proizvodi prave vitamine, minerale i kojom brzinom da raste. Pomažući im u formulisanju hrskavosti, veličine i oblika.

Međutim, ako izgubite te oprašivače, ovaj krhki sistem postaje neuravnotežen. Ako se samo tri ili četiri semena opraše, jabuka može postati kvrgava. Hranljiva vrednost bi mogla da budu dosta niže, a propadanje bi se ubrzalo jer bi postala smeđa i naborana pre vremena.

Priča o jabuci se prepričava iznova i iznova širom sveta. Novi izveštaj upozorava da je dva miliona vrsta u opasnosti od izumiranja, dvostruko više nego u prethodnim, prema procenama Ujedinjenih nacija.

Ovaj broj je rezultat uređenijih podataka o populacijama insekata, koji su manje istraženi nego druge grupe životinja.

Često su životinje poput insekata - vrste o kojima najmanje brinemo - one koje pružaju najveće usluge ljudskoj populaciji: oprašuju useve, pomažu u obezbeđivanju zdravog zemljišta i sprečavaju širenje štetočina.

Uprkos stalnim neizvesnostima u vezi sa beskičmenjacima, alarmantni gubitak divljih životinja na globalnom nivou je dobro dokumentovan.

U poslednjih 50 godina, populacija divljih životinja se smanjila za 70 odsto u proseku, a njihov gubitak već utiče na to kako ljudska društva funkcionišu i održavaju se.

Šta se dešava sa oprašivanjem?

Najnovija studija procenjuje da je 24 odsto beskičmenjaka u opasnosti od izumiranja, a ono što treba istaći je da su oni ti koji najviše vrše oprašivanje. Usevi koji obezbeđuju većinu vitamina i minerala u našoj ishrani, kao što su voće, povrće i orašasti plodovi, zavise od oprašivača i organizama u tlu koji ga održavaju plodnim.

Procenjuje se da se 75 odsto prehrambenih useva u izvesnom stepenu oslanja na oprašivače, a 95 odsto hrane dolazi direktno ili indirektno iz zemlje.

Profesor Sajmon Pots sa Univerziteta Reding kaže: "Ako imate manje oprašivanja, imaćete manju proizvodnju. Ali ne samo manji prinos ili količinu, kvalitet tog proizvoda će pasti. Vaše jagode će biti deformisane i neće imati toliko šećera."

"To zovemo ‘deficitom oprašivanja’", navodi profesor Pots.

Pregled naučnih baza podataka iz 48 zemalja - objavljenih u žurnalu Nature Communications - koje su se bavile proučavanjem 48 različitih useva, otkrilo je da su plodovi oprašeni životinjama i insektima u proseku 23 odsto boljeg kvaliteta u odnosu na one koje nisu oprašile životinje.

Takođe, bolji je oblik, veličina, kao i trajnost takvog voća i povrća. Uzgajanje plodova koji su kratkog veka i čudnog izgleda uticaće na povećano rasipanje hrane, a efekti se već osećaju kroz proizvodni lanac, upozoravaju istraživači.

Uticaj na globalni sistem ishrane

Oprašivanje (koje vrše insekti) donosi više od 600 miliona funti godišnje ekonomiji Ujedinjenog Kraljevstva.

"Biodiverzitet treba smatrati legitimnim poljoprivrednim unosom. Poljoprivrednici upravljaju vodom, upravljaju đubrivima i pesticidima, upravljaju semenom koje stavljamo u zemlju, ali vrlo malo njih upravlja biodiverzitetom kao inputom", istakao je Pots.

Globalno, između tri i pet odsto proizvodnje povrća, voća i orašastih plodova gubi se zbog neadekvatnog oprašivanja, pokazali su rezultati istraživanja koji je sproveo Univerzitet Harvard, a objavljeni u časopisu Environmental Health Perspectives.

Glavni istraživač Metju Smit, koji se specijalizovao za tzv. zdravlje životne sredine, kaže: "Na prvi pogled bio sam iznenađen što su brojevi delovali pomalo skromno".

Međutim, posledice gubitka od tri do pet odsto bile su značajne - on dovodi do oko dodatnih 420.000 smrtnih slučajeva godišnje zbog konzumiranja nezdrave hrane, otkrili su istraživači.

"Ako ove brojeve pokušamo da objasnimo, to odgovara broju ljudi koji godišnje umru od upotrebe nedozvoljenih supstanci, međuljudskog nasilja ili raka prostate", istakao je Smit.

Ekonomske implikacije tih gubitaka takođe mogu biti značajne. Jedna studija je pokazala da bi smanjeno oprašivanje za prinos jabuke sorte gala u Velikoj Britaniji moglo da smanji zaradu za 5,7 miliona funti.

Smitov tim je model gubitaka primenio na tri zemlje: Honduras, Nigeriju i Nepal. Otkrili su da bi izgubili između 16 i 31 odsto poljoprivredne ekonomske vrednosti zbog neadekvatnog oprašivanja.

"Pošto je između jedne i dve trećine stanovništva u ovim zemljama zaposleno u poljoprivredi, ovo je ogroman i rasprostranjen efekat", istakao je Smit.

Šta je sa vodom?

Oprašivači pomažu u obezbeđivanju čiste vode jer zdravi biljni ekosistemi održavaju vodotoke čistima.

Mangrovi (tip vegetacije koja se razvija na muljevitim terenima zaliva, laguna i ušća reka u tropskim oblastima), koji imaju koristi od oprašivanja koje vrše životinje, filtriraju zagađivače, apsorbuju oticanje i podstiču sedimentaciju, a sve to pomaže u poboljšanju kvaliteta vode.

Od kraja 1990-ih, globalna pokrivenost mangrova je opala oko 35 odsto.

Rad objavljen u časopisu Nature pokazuje da staništa sa više vrsta mogu brže da uklone zagađivače, što poboljšava kvalitet vode.

Istraživanja pokazuju da divlje životinje u slatkovodnim ekosistemima nestaju dvostruko brže nego što se to dešava u okeanima i šumama. Tek 40 odsto voda u Evropi klasifikovano je u one dobrog ekološkog zdravlja.

Šta se dešava sa tlom?

Kada nastupi suša, uglavnom razmišljamo o posledicama koje vidimo na površini zemlje: biljke venu, jezera se suše, ljudi ili životinje su prisiljene da migriraju. Ali ispod površine, istovremeno se odvija još jedna kriza.

Klimatske promene izazivaju direktne negativne efekte na useve, kao što je toplotni stres, ali njeni indirektni efekti ometaju populacije insekata i smanjuju biodiverzitet zemljišta, gde živi više od polovine svih vrsta. Rad objavljen u časopisu Nature Communications pokazao je da tokom suša mikrobi u zemljištu nisu tako postojani kao što se mislilo, i suša dosta utiče na njihovu biologiju.

Profesorka Franciska de Fris sa Univerziteta u Amsterdamu, koja je bila vodeći istraživač na ovom projektu, navodi da postoji neposredan uticaj ekstremnih događaja poput suša, toplotnih talasa i oluja na biljke. Međutim, ekstremne vremenske prilike koje se ponavljaju oštećuju biodiverzitet zemljišta i sposobnost biljaka da rastu na duži rok. Ako je dovoljno dugo suvo, organizmi u zemljištu jednostavno umiru.

"To je neka vrsta dvostrukog udarca", kaže De Frisova. "S jedne strane, mi zapravo ne upravljamo našim zemljištem dobro, što smanjuje njegovu sposobnost da se nosi sa ovim ekstremnim događajima. Istovremeno, ovi ekstremni događaji čine tlo i useve još ranjivijim."

Podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da do 40 odsto zemljišta je sada klasifikovano kao degradirano, a polovina svetske populacije već trpi uticaj smanjene plodnosti zemljišta, vode, biodiverziteta, drveća ili autohtone vegetacije. U ovakvim uslovima postoji veća verovatnoća da će zavladati bolesti, jer je sistem oslabljen i određeni organizmi u zemljištu su "nokautirani".

"Ako imate zdravo zemljište sa organizmima koji mogu pomoći biljkama, onda ćete donekle ublažiti efekte tih ekstremnih događaja."

Kada ćemo osetiti posledice?

Način na koji će ljudi biti pogođeni gubitkom prirode često se predstavlja kao nešto što će se dogoditi u budućnosti. Uprkos svim posledicama gubitka prirode - koji se već osećaju - svest o krizi biodiverziteta i dalje zaostaje za onom o klimatskoj krizi.

"Osećam da je biodiverzitet tamo gde je klima bila pre 20 godina", kaže profesor Pots. 

Izvor: RTS

Možda će vas interesovati i:

BONUS VIDEO:

Pogledajte

01:37
Ješćemo insekte, EU larve BRAŠNASTOG SCRVA proglasila "inovativnom hranom"
Izvor: Kurir televizija
Izvor: Kurir televizija

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka