Jedini super vulkan u Evropi: Poslednja erupcija desila se pre 400 godina, a tlo u Flagrejskim poljima raste i podrhtava

Od poslednje erupcije jedinog super vulkana u Evropi prošlo je preko 400 godina, ali seizmolozi u poslednje vreme beleže aktivnosti u njegovoj okolini - naseljenoj sa oko 3 miliona ljudi. Da li postoji opasnost i kolika je?

Istraživači naglašavaju da je ekstremni scenario malo verovatan, iako bi u tom slučaju erupcija mogla da traje danima - i da odnese hiljade života. Osim ako plan evakuacije italijanske vlade ne bude veoma brzo i efikasno sproveden.

Istorijat eksplozivnih dešavanja u Flagrejskim poljima

Najmoćnija erupcija na Flagrejskim poljima datirana je u period od pre oko 39.000 godina i tom prilikom je stvorena velika kaldera koja i danas čini super vulkan. U slučaju Flegrejskih polja, njena površina iznosi oko 150 km² - što je naučnicima pomoglo da izračunaju kako je jačina eksplozije tada bila negde između 7 i 8 nivoa, a pojedini naučnici čak sumnjaju da je ovakva eksplozija mogla da utiče na kraj neandertalaca.

Poslednja erupcija desila se pre oko 500 godina, tačnije, 29. septembar 1538. godine, kada je zemlja u blizini Napulja počela da se trese, a magma da izlazi na površinu. Aktivnosti u kalderi trajale su oko nedelju dana, Monte Nuovo, najmlađi vulkanski konus na poljima se rodilo iz lave i poput feniksa se izdigao i izbacio pepeo koji je zatrpao okolinu i susedno selo. 

Međutim, to ne znači da tlo ovde miruje. Ispod njega se zemlja neprekidno podiže godinama, stoga ne čudi da je ovaj region seizmički najproučavaniji deo sveta. Samo 2023. u regionu je zabeleženo na hiljade manjih potresa, od kojih su pojedini imali jačinu od preko 3 stepena Rihterove skale.

Zemljotresi su izazvani kontinuiranim ispuštanjem gasova - još jedan znak da Flegrejska polja ključaju. "Tokom poslednjih 18 godina, tlo se podiglo za oko 113 centimetara, sa trenutnom prosekom od oko 15 milimetara mesečno", kaže Frančeska Bjanko, direktorka Odeljenja za vulkane Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju (INGV ).

Na mesečnim konferencijama o kontroli katastrofa, rizik od erupcije procenjuje nekoliko institucija i proglašava se nivo upozorenja - od zelenog do žutog i narandžastog do najvišeg nivoa, crvenog. Prema podacima Odeljenja civilne zaštite, kada, kako, gde i koliko dugo će trajati sledeća erupcija ne može se pouzdano predvideti. Zbog složene strukture polja, postoje predviđanja da bi se nekoliko njih moglo pojaviti u isto vreme.

Vulkanolozi sa Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju (INGV ) nedavne zemljotrese tumače drugačije nego Bjanko. Oni smatraju de je moguće da dođe i do super erupcija. Što bi rezultiralo katastrofom, koja bi imala negativne uticaje na čitavu Evropu, a ne samo na Italiju i okolinu Napulja. 

Supererupcija magnitude 7 bi verovatno potpuno uništila regiju, dok bi magnituda jačine 8, mogla bi da dovede do stvaranja oblaka pepela koji bi mogao da putuje nekoliko stotina kilometara preko Alpa. To bi predstavljalo značajnu opasnost za evropske prinose useva, ekonomiju i klimu.

Na njegovoj ivici živi nekoliko stotina hiljada ljudi

Ljudi iz ovog regiona od davnina su znali da iskoriste resurse koje im vulkanska aktivnost pruža, što znači da ih u okolini živi neočekivano puno. Tačnije njih tri miliona, dok samo u blizini kaldere živi oko njih 500.000. 

U hitnom slučaju, čak i  manja erupcija direktno bi ugrozila opstanak nekoliko stotina hiljada ljudi. Planovi evakuacije za takvu prirodnu katastrofu postoje: italijansko odeljenje civilne zaštite podelilo je region na dve oblasti.

Populacija u crvenoj zoni mogla bi da bude izložena riziku od piroklastičnih tokova, iz tog razloga njihova evakuacija u roku od 72 sata je neophodna. Dok bi iz žute zone njih preko 800.000 bilo premešteno naknadno zbog procene od značajnih padavina pepela.

BONUS VIDEO: