Koji uslovi su potrebni da bi se u prirodi stvorio redak ružičasti dijamant? Naučnici otkrili kariku koja nedostaje

20.09.2023 09:34

Naučnici tvrde da konačno znaju koji je treći faktor potreban da se dobije - redak i skupocen ružičasti dijamant u prirodi.

Izvor: Profimedia

Ružičasti dijamanti su u prirodi veoma retki, što utiče i na njihovu vrednost na tržištu. Sve ovo ga čini veoma poželjnim, ali kako je 90 posto njih nađeno na jednom mestu na svetu, tačnije u rudniku Argil u Australiji, postavilo se pitanje: šta tačno utiča na njihovu boju?

U potrazi za odgovorima, naučnici su rešili misteriju, ali kako sami tvrde, otkrili su gde bi oni mogli još da se nalaze.

Dešavanja od pre 1,3 milijarde godina

Vodeći autor studije i istraživač Hugo Orluk sa Univerziteta Kurtin, otkrio je da su dva od tri faktora već bila poznata: ugljenik i određena količina pritiska.

"Pritisnite samo malo i postaje ružičast. Ukoliko dodate još samo trunčicu pritiska, on postaje smeđ", rekao je on. Ali ono što nije bilo poznato jete da je na njihovu boju uticala vulkanska erupcija, koja je slala dijamante na površinu Zemlje. Do ovog saznanja su došli istraživanjima pomoću lasera, koji je ispitivao sićušne kristale u uzorcima stene iz Argile - i otkrio da starost elemenata u njima iznosi 1,3 milijarde godina.

Šta je ovo značilo? Datovanje se poklopilo sa jednim bitnim događajem: raspadom superkontinenta, kada je skoro svaka kopnena masa bila zgnječena. Nakon raspada, magma je poletela kroz pukotine, kao čep šampanjca i "ponela" sa sobom sve dijamante. Stoga se sada veruje da su stari planinski pojasevi na kojima je došlo do raspada pre 1,3 milijarde godina, "raj za ružičaste dijamante".

S tim u vezi, pored Australije, još neke lokacije bi takođe trebalo ispitati u potrazi za istim: Kanadu, Rusiju i južnu Afriku.

Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Nature Communications.