Nepromenjen još od vremena dinosaurusa - naučnici su 'dekodirali' njegove gene da bi otkrili kako mu je to uspelo

18.09.2023 08:56

Volemi bor je tokom krede upotpunjavao pejzaže kojima su lutali dinosaurusi. Danas ih ima svega par desetina, a naučnici ovu jedinstvenu biljku proučavaju kako bi je sačuvali od izumiranja.

Izvor: Shutterstock

Godina je 1994., a nekoliko planinara luta Nacionalnim parkom Volemi. Drevnom šumom obraslom gustim rastinjem i ispresecanom brojnim kanjonima na oko 100 km udaljenoj od Sidneja. Šetajući, penjući se i istražujući, oni su primetili neobične listove nečega što je ličilo na bor. Odmah su prikupili delove neobične biljke i po povratku u civilizaciju iste pokazali botaničarima.

Oni s druge strane će zaključiti da je u pitanju drevna vrsta, "zamrznuta u vremenu" još od vremena dinosaurusa.

Wollemi pine (Wollemia nobilis), long lived#gymnosperm,#coniferbut not#pinefamily. Member of family#Araucariaceae.#Fossilsknown, then a few living trees located in#Australiantemperate#rainforestin Wollemi National Park in 1990s. Active protection from bushfires. 1/2pic.twitter.com/BTBxZpouER
— Botanical University Challenge (@BUCBotany)April 1, 2023

Otkrivanje genoma "živog fosila"

Wollemia nobilis, poznat i kao "živi fosil" je prema rečima naučnika vrsta koja je eonima ostala nepromenjena. Tačnije od vremena krede, perioda od pre 145 do 66 miliona godina. Od 1994. godine pa sve do danas je otkriveno još nekoliko desetina ovakvih stabala, ali ono što posebno zabrinjava jeste da će i ona usled klimatskih promena vremenom nestati ili bolje rečeno izgoreti u velikim šumskim požarima.

Volemi borovi za razliku od drugih četinara imaju široke igle.

Međunarodni tim naučnika sada je proučio njihov genom kako bi otkrio način reprodukcije i evolucije Volemija i na taj način pokušao da ih očuva.

Ispostavilo se da bor ima 26 hromozoma, sa 12,2 milijardi baznih parova - ljudi imaju četiri puta manje. Ipak, i pored ove karakteristike oni imaju izuzetno malu genetsku raznovrsnost, koja ukazuje da se njihova populacija drastično smanjila pre nekoliko desetina hiljada godina.

Takođe, sumnja se da je na njihovu evoluciju umnogome uticao veliki broj transpozona - DKN segmenti koji sadrže gene potrebne za transpoziciju. Izgleda da su oni prilikom mutacija, doprineli padu broja populacije izazvane klimatskim promenama i "prelasku" na klonsku repordukciju.

Istraživanja se nastavljau, a naunici se nadaju da će nova saznanja pomoći u borbi.