Ljudožderi iz Cava: Tama i Duh su devet meseci napadali radnike koji su gradili prugu u Keniji - zašto?

27.07.2023 13:20

Prilikom izgradnje železnice u Africi, krajem 19. veka, jedna grupa radnika suočila se sa neutoljivom glađu Tame i Duha.

Izvor: Shutterstock

"Kada smo stigli na mesto gde je telo otkriveno, ugledali smo užasan prizor. Zemlja je svuda bila prekrivena krvlju, komadićima mesa i kostma, ali je glava nesrećnog džemadara ostala netaknuta, osim rupa koje su napravile lavlje čeljusti kada ga je ščepao - i ležala je na maloj udaljenosti od drugih ostataka, sa širom otvorenim očima na kojima se primećivao izraz zaprepašćenja. Pažljivijim ispitivanjem otkrili smo da su se oko njegovih ostataka borila dva lava. Bio je to najstrašniji prizor koji sam ikada video. Pokupili smo ono što je od njega ostalo najbolje što smo mogli; dok je glava sa ukočenim, preplašenim pogledom izgledala kao da nas sve vreme posmatra, jer je nismo sahranili, već odneli nazad u logor lekaru na identifikaciju. Tako je izgledao moj prvi susret sa žrtvama lavova ljudoždera, i tada sam se zakleo da se neću štedeti kako bih oslobodio komšiluk zveri."

Ovo je odlomak iz dela "Ljudožderi iz Cava", napisano 1907. godine od strane Džona Henrija Patersona.

Britanska imperija je krajem 19. veka imala za cilj da izgradi železničku prugu iz Mombase do Viktorijinog jezera kako bi plasirala svoju robu u Ugandi. Međutim, od samog početka sve je izgledalo kao da je projekat osuđen na propast, jer su mnogi u Londonu smatrali da je ovo bespotrebno trošenje ogromnog novca. Potom je započet niz događaja koji će ubrzo prerasti u legendu.

Devet dugih meseci

Već po samom pristizanju u regiju Cavo početkom 1898. godine, Paterson je primetio da je nestao jedan od njegovih ljudi. Ubrzo je otkriveno i njegovo unakaženo telo, a kada je kako je sam tvrdio, sledećeg dana krenuo u potragu za ubicom svog čoveka, naišao je na još veće iznenađenje: još leševa.

Ispostavilo se da su to nestali ljudi iz prethodnih ekspedicija koje su prolazile ovim putem. Za svega par nedelja, broj žrtava je porastao na 17 i to je bio sam početak. Činilo se da lavove po imenu Duh i Tama ne može ništa da zaustavi, oni su vešto zaobilazili sve ograde, barijere i zamke podignute oko radnika.

U strahu od lavova koje privlači ljudsko meso, radnici su počeli da beže, a dalja izgradnja je gotovo obustavljena. Oni koji su ostali su živeli u svakodnevnom strahu sve do decembra 1898. godine, kada je Paterson konačno ubio oba lava u razmaku od tri nedelje:

"...ubrzo sam čuo kako mi se lav prikrada. Jedva sam razaznao njegov oblik dok je čučao među šikarama, ali video sam dovoljno i pre nego što mi se približio, pažljivo sam nanišanio i povukao obarač. Zvuk pucnja je odmah bio propraćen najstrašnijim urlanjem, a onda sam ga čuo i kako skače. Međutim, nisam mogao da ga vidim, pošto se nalazio u gustom žbunju. Na kraju je usledilo stenjanje, koje se pretvorilo u duboke uzdahe, sve dok potpuno nije utihnuo i tada sam bio siguran da nam jedan od đavola koji su nas tako dugo mučili više neće smetati."

Tačan broj njihovih žrtava do danas nije poznat i on se kreće u zavisnosti od izvora između 28 i 135 ljudi. Paterson je zadržao ostatke lavova i kasnije ih prodao jednom muzeju, a 1907. godine je napisao knjigu, koja je postala klasik avanturističke književnosti.

Zašto su lavovi napadali ljude?

Pretpostavka je godinama bila da su imali neke probleme sa zubima ili vilicom, te da su morali da love slabiji plen. Iako su neke moderne analize dlaka dva lava pokazale kako su se hranili raznovsnim plenom.

Ipak, stručnjaci sada pretpostavljaju da je u pitanju bilo nekoliko faktora, uključujući i taj da su ovom regijom vekovima prolazili karavani robova na putu za Mombasu. Tom prilikom, dosta njih je umiralo, a vlasnici da bi se rešili dodatnih troškova sahrane su ostavljali tela na putu. Drugim rečima, lavovi su najverovatnije imali priliku da probaju ljudsko meso i na taj način shvate da oni mogu da budu laka zamena za uobičajen obrok iz savane.