Razlike koje život znače: Kakve zenice u životinjskom carstvu ima lovac, a kakve plen?

U zavisnosti od toga da li je neka životinja plen ili lovac, ona će imati zenice različitih oblika.

S druge strane, oblik određuje dve stvari: vidno polje i dubinu polja. Prvi pojam se odnosi na amplitudu našeg vida, odnosno koliko prostora možemo da vidimo, a da ne pomeramo glavu: u slučaju ljudi npr. vidno polje je 180º, iako je prostor koji možemo jasno prepoznati ograničen na frontalnih 60º. U slučaju životinja sa izduženom zenicom, vidno polje je ograničeno - one sa horizontalnom zenicom imaju ograničeno vidno polje iznad, dok one sa vertikalnom imaju ograničeno vidno polje sa strane.

Dubina polja se odnosi na oštrinu sa kojom vidimo stvari na određenoj udaljenosti: što je dublje - oko može da se  fokusira na veću dužinu; a sa smanjenom dubinom, u fokusu je samo ono što se nalazi na određenoj udaljenosti od posmatrača. 

U praksi, ove karakteristike su usko povezane sa činjenicom da li je životinja plen ili predator. Opšte pravilo je da lovci imaju okrugle ili vertikalno izdužene zenice, dok plen ima horizontalno izdužene ili okrugle zenice. Grupa istraživača sa Univerziteta u Kaliforniji i Daramu, objavila je 2015. godine studiju o zenicama više od 200 vrsta kopnenih životinja i izvukla zanimljive zaključke.

U slučaju predatora...

Oblik zenice zavisi od dve varijable: načina lova životinje i veličine plena. Životinje koje love u čoporima obično imaju okrugle zenice, dok usamljeni grabežljivci imaju vertikalne. 

Ovo je tako iz praktičnih razloga: plića dubina vidnog polja možda izgleda kao problem, ali za one koji imaju takvo vidno polje - to znači da se bolje fokusiraji na mali plen i takođe mogu da procene kada se on nalazi na dohvat, jer će tada jasno videti svoju metu.

Sistem je koristan za životinje koje love u trku i ​​moraju  dobro da procene kada je njihov plen dovoljno blizu. S druge strane, onima koji love u čoporima ovaj sistem nije potreban jer im brojnost daje prednost.

Veličina takođe igra ulogu: veliki predatori, love dovoljno veliki plen koji mogu dobro uočiti i na velikim udaljenostima, stoga ne moraju da se fokusiraju precizno poput lisice, čiji je plen životinja male veličine koja se kreće u nivou vegetacije.

Kod plena situacija je drugačija

U slučaju plena, uglavnom se javlja okrugla ili horizontalna zenica u zavisnosti od toga gde treba da gledaju kako bi izbegli lovce. Okrugla zenica je karakteristična za životinje čiji predatori prilaze sa bilo koje strane: na primer ovde govorimo o zečevima ili glodarima - koje love drugi sisari, ali i ptice.

S druge strane, horizontalna zenica je tipična za životinje čiji lovci se nalaze na kopnu, te ne moraju da paze na ono što se dešava na nebu. Pored toga, činjenica da je u ovom slučaju vidno polje zatvoreno odozgo, što smanjuje šansu da ih zaslepi sunčeva svetlost.

Horizontalne zenice biljojeda takođe imaju druge mehanizme koje dodatno poboljšavaju njihovu sposobnost da identifikuju potencijalne pretnje. Najkarakterističnije je da - kada se glava pomera gore-dole tokom ispaše - se očna jabučica rotira, tako da se zenice uvek nalaze u položaju da nikada iz vidnog polja ne gube horizont. Druga je takozvana corpora nigra, koju poseduju neke životinje poput konja i goveda: sastoji se od struktura u obliku grozda u šarenici koje deluju kao filter protiv odsjaja.

Konačno, njihove oči se obično nalaze sa strane, što im omogućava da imaju vidno polje od skoro 360º - tako da mogu da vide predatore koji im se približavaju iz skoro svakog pravca.

Ali kako istraživači tvrde, ovi obrasci ne moraju uvek da budu ispunjeni jer mnogi biljojedi imaju kružne zenice i frontalno postavljene oči. Razlog za ovo je najverovatnije činjenica da životinje koje vide sa određene visine moraju da imaju široko vidno polje kako bi uočili šta se dešava u visini njihovih očiju i noću. Iz tog razloga životinje kao što su krave, majmuni i sam čovek imaju okrugle zenice.