U januaru se ogroman ledeni breg odvojio od antarktičke ledene kape, a naučnici sada imaju SNIMKE tog događaja

Komad leda veličine Londona odvojio sa od ledenog pokrivača deceniju nakon što su se pojavile prve pukotine

Označen kao A81, komad leda veličine Londona odvoio sa od ledenog pokrivača Brunt na Antarktiku deceniju nakon što su se pojavile prve pukotine. Ovo je drugi džinovski rascep zabeležen u dve godine,iako je odvajanje prirodan proces u ovom smrznutom pejzažu Vedelovog mora, i dalje može da izazove pustoš, prenosi Science Alert.

"Ledeni breg ove veličine će imati veliki uticaj na ekosisteme okeana koji podržavaju bogatu raznovrsnost morskih divljih životinja u ovom antarktičkom regionu", objašnjava ekolog Geraint Tarling. "Ovi uticaji mogu da budu i pozitivni i negativni."

Dinamični snimak iz vazduha, koji su snimili istraživači Britanskog istraživanja Antarktika (BAS), pokazuje koliko je masivan ovaj ledeni blok, koji izgleda kao ploča bez kraja, čak i kad se posmatra sa visine. Ali ono što se vidi je i dalje samo delić mase ledenog brega, jer se većina negove mase nalazi stotinama metara ispod vode.

BAS je morao da izmesti čitavu istraživačku stanicu da ne bi otišla zajedno sa sada plutajućim komadom ledenog pokrivača. Istraživačka stanica Halej pomerena je 23 kilometra 2016. godine nakon što su visoko precizni GPS instrumenti i satelitski podaci otkrili da se ponor duž ledene kape Brunt širi.

A81 sada pluta 150 kilometara od mesta gde je nekada bio vezan za polarni kontinent i predstavlja pretnju ljudskim aktivnostima i utiče na lokalnu ekologiju.

"Kako se ledeni breg topi, on oslobađa mnogo hranljivih materija koje bi mogle da budu od koristi za rast mikroskopskih biljaka kao što je fitoplankton u osnovi okeanskih prehrambenih mreža", kaže Tarling iz BAS-a.

"Negativna strana je da ovo isto otapanje, u tako velikim razmerama, izbacuje mnogo slatke vode u okean što smanjuje nivoe saliniteta i čini vode neprikladnim za mnoge fitoplankton i zooplankton kojima se hrane ribe, ptice, foke i kitovi."

Basov tim nastavlja pažljivo da prati A81 zajedno sa drugim santama leda u toj oblasti, uključujući A76a, kako bi bili u toku sa svim rizicima. Očekuje se da će A81 pratiti antarktičku obalnu struju, dok A76a skreće prema nekim ostrvima. Sa 3.200 kvadratnih kilometara A76a je trenutno najveći plutajući ledeni breg na Zemlji, dvostruko veći od A81.

"Deluje da bi A76a mogao da se uputi zapadno od Južne Džordžije", primećuje direktor za ribarstvo i životnu sredinu u vladi Južne Džordžije, Mark Belčir.

"Naša glavna briga u ovom trenutku je mogući rizik za plovila koja rade u regionu jer santa leda počinje da se razbija na manje komade leda. Ako A76a nastavi prema Šag Roksu, to može biti katastrofalno za zajednice biološke raznovrsnosti morskog dna, uključujući rasadnike vrednih ribljih fondova", dodaje Tarling.