Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Poslednji put su je videli 1997. godine: Neobična biljka koja izgledom podseća na svetleće fenjere uočena u Japanu

Nakon nekoliko decenija od kada je proglašena izumrlom, na šumskom tlu u blizini Kobea opet je uočena misteriozna biljka.

 Vilinski fenjer-0386393604.jpg Izvor: Profimedia

Thismia kobensis je prvi put dokumentovana 1992. godine u gradu Kobeu u Japanu. Nekoliko godina kasnije izgradnjom stambenog kompleksa, njeno stanište je uništeno i naučnici su je proglasili izumrlom vrstom. Međutim, tri decenije kasnije na šumskoj stazi koja se nalazi u blizini spomenutog grada je opet uočena neobična biljka iz roda vilinskih fenjera, dok iz zemlje izviruju njene latice. 

"Ovo neočekivano otkriće i naknadna istraživanja bacili su novo svetlo na ovu izuzetnu vrstu i njegovu evolucionu istoriju", napisali su istraživači u radu. 

Tajanstvene biljke

Filinski fenjeri ili Thismia-e rastu pod zemljom i to bez hlorofila potrebnog za fotosintezu, umesto toga one koriste proces mikohetetrofije. Uz pomoć kog kradu hranljive materije iz biljaka i gljiva koje se nalaze u njihovoj blizini. Ali ono što je još neobičnije kad su one u pitanju jeste da na površinu iz njih izbija prozirno cveće isprepletanih latica koje izgledom podsećaju na svetleće fenjere.

Čak i danas o ovim neuhvatljivim biljkama se malo zna. A značajan broj vrsta je u prethodnim decenijama nepovratno izgubljen sa smanjenjem tropskih šuma u kojima žive. 

"Pošto većina mikoheterotrofnih biljaka dobija svoj ugljenik indirektno iz fotosintetskih biljaka preko zajedničkih mreža, one su u velikoj meri zavisne od gljiva i drveća koje ih hrani", napisali su istraživači u studiji. "Shodno tome, oni su posebno osetljivi na ekološke promene, što ih često čini retkim i ugroženim."

Nakon proučavanja neobične biljke iz blizine Kobea, naučnici su otkrili da je njene latice i nedostatak nektarskih žlezda, čine blisko povezanom sa jedinom severnoameričkom biljkom, Thismia americana-om, poslednji put viđenom 1916. godine. Zbog čega naučnici sada smatraju da je T. kobensis, njen potomak, koji je najverovatnije iz Severne Amerike prešao u istočnu Aziju preko Beringovog kopnenog mosta.

Rad je objavljen u časopisu Phytotaxa. 

Možda će vas interesovati i:

Komentari 1

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Чикајло

Да, али на слики ово мени ликчу на симпатично прасе.

Najnovije

Priroda

Nauka