Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Najveće promene se očekuju do sredine veka: Bioraznolikosti preti rizik od lančanog izumiranja vrsta?

Naučnici upozoravaju da će klimatske promene i uništavanje staništa do kraja ovog veka dramatično uticati na bioraznolikost naše planete.

 Uništena staništa_409314922.jpg Izvor: Shutterstock

NAUČNICI smatraju da su lančano povezana izumiranja neizbežna i predviđaju da će ekosistemi doživeti gubitak bioraznolikosti u proseku između 6 i 10 posto do 2050., zavisno od različitih scenarija emisija ugljenika - prema istraživanju čiji su rezultati objavljeni u petak u časopisu Science Advances.

Drugim rečima, virtuelni modeli Zemlje sa mapiranim lancima ishrane koji su stvoreni da bi otkrili pravo stanje stvari, sugerišu da bi ovaj gubitak do 2100. mogao da poraste na čak 27 posto. Pored toga, objavljeno je da modeli pokazuju kako će se najveće promene dogoditi pre sredine veka.

S obzirom na to da je život na Zemlji ugrožen zbog uništavanja prirode ljudskim delovanjem, prekomernog iskorišćavanja prirodnih resursa i zagađenja, naučnici su upozorili da milionu vrsta preti izumiranje, što po mnogima nagoveštava šesto masovno izumiranje na planeti. Veruje se da će klimatske promene dramatično ubrzati te gubitke zbog ekstremnih vremenskih prilika, promena u ponašanju i staništima.

Kaskadni efekrat

Naučnici u Australiji i Evropi izradili su stotine virtuelnih mapa Zemlje sa po više od 33.000 vrsta kičmenjaka unutar hiljada lanaca ishrane širom planete, "ogromnu mrežu - ko jede koga", rekao je jedan od autora istraživanja Kori Bredšo, profesor na Univerzitetu Flinders. Virtuelni svetovi omogućili su naučnicima da prate kako se vrste kreću i prilagođavaju novim uslovima u okolini i implikacije koje nastaju prilikom izumiranja vrsta. Na osnovu čega su utvrdili da će klimatske promene biti odgovorne za najveći postotak izumiranja.

"Ko bude gledao kroz prozor za 87 godina, u proseku će videti 30 posto manje životinjskih vrsta nego danas ako sve ostane isto kao i sad", rekao je Bredšo za AFP. Istraživanje je utvrdilo da najveća pretnja postoji na mestima s najvećom bioraznolikošću, pre svega u 36 visoko ranjivih područja s najviše jedinstvenih vrsta. Bredšo objašnjava da se ovo dešava iz razloga što "bogati gube svoja bogatstva najbrže". 

Napori da se ograniči globalno zagrevanje često bacaju u drugi plan napore da se zaustavi uništavanje prirode, ali stručnjaci sve više upozoravaju da su ove dve krize neodvojivo povezane. 

"Gubitak bioraznolikosti zbog klimatskih promena na puno načina je daleko ozbiljniji od onoga što će klimatske promene učiniti ljudskim društvima, jer je bioraznolikost osnov sistema za održavanje života na Zemlji.“, rekao je Bredšo, ističući da su u potrebne hitne mere koje će dovesti do smanjenje emisija štetnih gasova.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka