Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Broj malih jezera na našoj planeti ne prestaje da raste: Zašto je ovo zapravo problem?

Autor Aleksandra Cvetić

Mala jezera na Zemlji su se znatno uvećala u poslednjih nekoliko decenija prema rezultatima objavljenim u najnovijoj studiji, ali ovo nije vest koja treba da nas obraduje - evo i zašto.

 Mala jezera_1790726330.jpg Izvor: Shutterstock

ANALIZIRAJUĆI MALA JEZERA na našoj planeti, naučnici su došli do zaključka da se njihov ukupni broj u periodu od 1984. do 2019. godine povećao i to za površinu veću od 46.000 kvadratnih kilometara - što može da se poredi sa teritorijom država kao što je Slovačka ili susedna Bosna i Hercegovina. Ipak, usled bakterija i gljivica koje se hrane mrtvim biljkama i životinjama na njihovom dnu, ona stalno proizvode ugljen-dioksid, metan, azot-oksid i druge gasove - što na kraju rezultira emitovanjem velike količine gasova staklene bašte. 

"Poslednjih decenija došlo je do velikih i brzih promena kada su jezera u pitanju, a koje utiču na povećanje efekta staklene bašte, na ekosisteme i pristup vodnim resursima", kaže kopneni ekolog Jing Tang sa Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj. Ona dodaje da je zajedno sa kolegama uz kombinaciju satelitskih snimaka i algoritama uspela da proceni na uzorku od 3,4 miliona malih jezera da ona pružaju značajan izvor informacija, jer emituju najviše gasova staklene bašte u odnosu na svoju veličinu. Kao i da iako čine samo 15 posto od ukupne površine svih jezera na našoj planeti, na njih otpada 25 posto emisije ugljen-dioksida i 37 posto emisija metana.  

"Mala jezera emituju neproporcionalnu količinu gasova staklene bašte jer obično akumuliraju više organske materije, koja se pretvara u gasove", kaže Tang. "Ovo je zato što su često veoma plitka, a to gasovima olakšava da stignu do površine i atmosfere."

Rezultati su takođe pokazali da su mala jezera veoma osetljiva na klimatske promene, zbog čega je veoma važno da ona budu mapirana i da se prate. Veruje se da će to naučnicima u budućnosti omogućiti da na osnovu njih formiraju klimatske modele sa podacima o uticajima koje imaju na efekat staklene bašte, ali i procenama vodenih resursa sa slatkom vodom i rizicima od poplava. 

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 1

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Zeljko

Kako li ne poraste na mom dvoristu. Do sad sam potrosio 6k evra i jos nije niklo do kraja.

Najnovije

Priroda

Nauka