Preživelima nakon velikih prirodnih katastrofa mogli bi da pomognu - PACOVI! Na koji način?

Jedna belgijska kompanija obučava pacove da budu spasioci nakon prirodnih katastrofa. Pročitajte na koji način.

Projekat koji je osmislila belgijska neprofitna organizacija APOPO, oprema glodare sićušnim, visokotehnološkim rančevima kako bi pomogli onima koji prvi reaguju u potrazi za preživelima među ruševinama u zonama katastrofe.

"Pacovi su obično prilično radoznali i vole da istražuju - a to je ključno za potragu i spasavanje", kaže Dona Kin, naučnica za bihejvioralno istraživanje i vođa projekta.

Pored njihovog avanturističkog duha, njihova veličina i odlično čulo mirisa čine pacove savršenim za lociranje stvari u uskim, teško dostupnim prostorima, kaže Kin.

Obuka pacova za pronalazak preživelih odvija se u simulaciji zone katastrofe. Oni uče da pronađu osobu u prostoriji, povuku prekidač na prsluku kako bi se aktivirao zvuk, a zatim da se vrate u bazu, gde budu nagrađeni poslasticom.

Dok su glodari još u ranim fazama obuke, APOPO sarađuje sa Tehnološkim univerzitetom u Ajndhovenu na razvoju ranca, opremljenih video kamerom, slušalicama, mikrofonom i predajnikom, kako bi se pomoglo osobama koje prve komuniciraju sa preživelima ali i sa samim preživelima do kojih je teško doći.

"Zajedno sa rancem i veštinama koje su stekli tokom obuke, pacovi su neverovatno korisni za potragu i spasavanje", kaže Kin.

APOPO inače već više od jedne decenije obučava pse i pacove u svojoj bazi u Tanzaniji da otkriju miris nagaznih mina i tuberkuloze. U tim programima koriste afričke džinovske pacove, koji imaju duži životni vek u zatočeništvu, oko osam godina, u poređenju sa četiri godine života kod običnog smeđeg pacova, prenosi RTS.

Veliki izazovi za "male" tehnologije

Pošto su rančevi funkcionisali "bolje nego što se očekivalo",stručnjaci su nastavili da usavršavaju dizajn. Rad sa fizički malim tehnološkim komponentama nimalo nije bio lak.

GPS ne može da prodre u teške neprohodne ruševine i ruševine zgrada, kaže Verdajsen koji pokušava da upakuje više tehnologije u novu verziju, kao što je mikrofon sa slušalicama, dok istovremeno smanjuje njegovu veličinu. Sa težinom od oko 140 grama prototip je bio dvostruko teži nego što je prvobitno planirano. Verdajsen kaže da je glomaznost bila veći problem - 10 centimetara dužine i četiri centimetra širine.

"Pacovi su tako nailazili na nešto ispod čega bi inače mogli da prođu", objašnjava on.

Da bi bio "što manji" a da pri tom ne izgubi funkcionalnost, naučnik Verdajsen planira da sve integriše na jednu štampanu ploču, i takva nadograđena verzija ranca trebalo bi da bude završena kasnije ove godine. On se nada da će jednog dana pomoći onima koji prvi reaguju "da lociraju nekoga ko inače ne bi bio spašen".

U međuvremenu, u Tanzaniji, Kin povećava složenost okruženja za obuku pacova, "da bi ono više ličilo na ono sa kojima bi se mogli susresti u realnoj situaciji". To uključuje dodavanje industrijskih zvukova kao što je bušenje kako bi se oponašali stvarni hitni slučajevi.

Zaslužena penzija

Dosadašnji su rezultati obećavajući: prema njenim zapažanjima, Kin kaže da pacovi dobro reaguju na sve teže i teže simulacije: "Moraju da budu super-samouvereni u bilo kom okruženju i u bilo kojim uslovima, a to je nešto u čemu su ovi pacovi prirodno dobri".

"Pacovi su inače od rođenja izloženi raznim okruženjima, prizorima, zvucima i ljudima kao deo "procesa navikavanja", što čini njihovo postepeno izlaganje ekstremnijim situacijama manje stresnim", rekla je Kin.

Životinje se u centru obučavaju u 15-minutnim sesijama pet dana u nedelji i žive same ili sa istopolnom braćom i sestrama u kućnim kavezima. Na kraju, kada dovoljno ostare - povlače se iz radnog veka, odnosno "idu u penziju".

Jedu sveže voće i povrće, a imaju na raspolaganju igraonicu napravljenoj po meri, tako da organizacija APOPO ističe da se prema ovim životinjama odnosi što je moguće humanije.

Program je još uvek u razvoju, ali Kin procenjuje da će biti potrebno najmanje devet do 12 meseci da se obuči svaki pacov.

Za sledeću fazu obuke, ona dodaje - tim će kreirati "nivoe koji će oponašati više spratova urušene zgrade" i približiti se "scenarijima iz stvarnog sveta".

Kada pacovi budu sigurni u složenijim okruženjima, projekat će se preseliti u Tursku, gde je GEA sedište, zbog dalje pripreme u realističnijim okruženjima. Ako to prođe dobro, onda bi pacovi potencijalno ušli u krizne situacije iz stvarnog života.

Za sada, međutim, Kin i tim u Tanzaniji su fokusirani na to da pacove provedu kroz njihovu prvu fazu treninga za koje se nadaju da će jednog dana biti uspešni na terenu.

"Čak i ako naši pacovi pronađu samo jednog preživelog na mestu ruševina, bili bismo bili srećni", zaključila je Kin.