Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Proučuvanje raseda kod Novog Zelanda dovelo do neobičnih otkrića: Mrtva morska stvorenja mogu izazvati zemljotrese?

Autor Aleksandra Cvetić

Blizu obala Severnog ostrva nalazi se rased Hikurangi o kom naučnici ne znaju puno, sem da se s vremena na vreme u njegovoj okolini dešavaju zemljotresi velikih magnituda.

 Obala Novog Zelanda_165606623.jpg Izvor: Shutterstock

NAJVEĆI RASED u okolini Novog Zelanda po imenu Hikurangi je sposoban da stvori izuzetno snažne zemljotrese velikih magnituda, iako do njega nije lako doći i ne postoji puno podataka o prethodnim potresima u ovoj oblasti.  Ipak, prilikom proučavanja regiona naučnici su otkrili naslage kalcita koje su iza sebe ostavili jednoćelijski morski organizmi pre nekoliko desetina miliona godina, a ono što ih najviše brine je da li će oni moći da izazovu ubrzano kretanje i trenje između pacifičke ploče i ploče kod Australije.

Ključno pitanje je - da li se ovaj kalcit može rastvoriti ili ne?

Geolog Karolin Bolton sa Viktorija Univerziteta u Velingtonu objašnjava da se kalcit brže rastvara kada su temperature niže, međutim ukoliko se nađe dublje u Zemlji ovaj proces se će usporiti. Jer dole u zonama subdukcije temperatura zajedno sa dubinom raste - na svaki kilometar po 10 stepeni Celzijusovih. Pošto bi im za istraživanje raseda bila potrebna skupa oprema, naučnici su istražili slojeve krečnjaka i mulja na obalama Severnog ostrva kako bi došli do konkretnijih odgovora i mogućih scenarija. 

Stene tamo su sadržale kalcit iz morskih organizama tipa foraminifera, što im je pružilo podatke o tome koliki bi zapravo mogao da bude sledeći zemljotres. Procene su da je šansa da se zemljotres - koji bi mogao da izazove i cunami - u narednih 50 godina desi duž ovog raseda veće za 26 posto. Oni dodaju da su moguće sve vrste scenarija, od toga da bi pomeranje ploča moglo da se desi sporo i lagano do brzih i velikih pomeranja.

"Zamislite samo, ovi sićušni, davno mrtvi organizmi mogu uticati na to kako dve ogromne tektonske ploče mehanički interaguju", kaže Bolton. Istraživanje je objavljeno u časopisu Lithos.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka