Glečer sudnjeg dana se jedva "pridržava" za Antarktik, a naučnici tvrde da bi odvajanje dovelo do ozbiljnih posledica

"Glečer sudnjeg dana" se prema najnovijim istraživanjima jedva drži za veću ledenu ploču.

Najnovija studija koju je sproveo Univerzitet Južne Floride, a čiji naučnici su mapirali u visokoj rezoluciji kritičnu oblast morskog dna ispod glečera ukazuje da se on otapao mnogo brže nego u prethodnim vekovima nego što je to slučaj danas. Drugim rečima, ovo ukazuje da će u budućnosti doživeti velike promene u kratkim vremenskim intervalima. 

Do ovog zaključka su došli na osnovu istraživanja više od 160 grebena, koji su nastali dok se prednja ivica glečera povlačila i pomerala gore-dole sa smenama plime i oseke. Geofizičar Alastar Graam je objasnio da oni predstavljaju prirodne instument koji mere visine promena. Rezultati sugerišu da se prednji deo glečer u nekom trenutku u poslednjih 200 godina odvojio od morskog dna i povlačio 2,1 km godišnje - dvostruko više nego u periodu između 2011. i 2019. godine.

Pomorski geofizičar i koautor studije Robert Larter je objasnio da se Tvejts "drži noktima" i da bi u skorijoj budućnosti trebali da očekujemo velike promene u povlačenju glečera iz plitkog grebena. A kolege iz njegovog tima ističu da bi i najmanje klimatske promene mogle da dovedu do odgovora većih razmera. 

Ovo nije prvi put da su naučnici ispitivali brzinu topljenja glečera, jer je i 2020. godine uz pomoć satelitskih snimaka Tvejts mapiran, kada je utvrđeno da se i njegov susedni glečer otapa brže nego što se pretpostavljalo. Takođe, nardene godine je utvrđeno da iako je on delimično "zaštićen" od bržeg otapanja zahvljajujući svom susedu to neće još dugo biti slučaj pošto će se i ostrvo Pajn prema grubim procenama u narednih pet godina ubrzano otapati.

Prema podacima Ujedinjenih nacija čak 40 odsto ljudske populacije živi u blizini obala nekog od svetskih okeana ili mora. Naučnici ističu da ova studija predstavlja deo napora koji ima za cilj bolje razumevanje načina na koji će otapanje glečera uticati na njihove živote, kao i da Tvejts ne smemo potceniti samo zato što je za većinu izvan vidokruga. 

Studija je objavljena u časopisu Nature Geoscience.