Meštani je opisuju kao pošast "biblijskih razmera": Mormonski cvrčci pustoše sve pred sobom

30.06.2022 15:22

Naučnicima a i široj populaciji je sada već jasno da klimatske promene utiču na sve stanovnike naše planete. Trenutno je to vidljivo na primeru mormonskih cvrčaka.

Izvor: Profimedia / ilustracija

Primer da klimatske promene utiču na sve vrste na planetu, trenutno se dešava u zapadnoj Americi, koja se suočava sa najezdom mormonskih cvrčaka, kojulokalni mediji porede sa "bilbijskom pošasti". I dok rojevi ovih džinovskih cvrčaka uništavaju useve širom Amerike, naučnici podsećaju da su glavni krivac za ova dešavanja visoke temperature i suše koje pogoduju ovim cvrčcima.

Da ovo nije usamljen slučaj govori podatak da vlada ove zemlje već godinama unazad troši milione na bezuspešne pokušaje da kontroliše rojeve ovih i sličnih insekata i sačuva useve. Ove godine ipak, iz Ministarstva poljoprivede Sjedinjenih Država navode da očekuju jednu od najvećih najezda ikada.

Lokalni farmeri već sada u svojim izjavama za medije navode da je ovo najezda kao ni jedna pre i grupe miliona, a možda čak i milijardi insekata porede sa pošastima opisanim u Bibliji.

Mormonski cvrčak

Mormonski cvrčak spada u velike insekte koji mogu narasti i do 8 cm u dužinu. Njihov region rasprostiranja obuhvata zapadne delove Severne Amerike, u kojima dominiraju pašnjaci prepuni šikara i trava.

Iako ne leti, mormonski cvrčak je sposoban da prevali put dugačak i do dva kilometra dnevno u fazi rojenja, kada nanosi ozbiljnu štetu poljoprivrednim kulturama i ugrožava saobraćaj.

Mormonski cvrčci - Anabrus simplex, su dobili ime nakon sličnog pustošenja koje se dogodilo u Juti tokom 19. veka, a tom prilikom su uništili useve koje su posadili mormonski doseljenici. U prirodi su poznati kao kanibali, pa nije čudo da proždiru gotovo sve. Kad krenu u svoje potrage, jedu vegetaciju, useve a nekada vrše čak i erozivne promene, menjajući brzo i agresivno okolinu u kojoj se nađu.

Rojevi koji proždiru sve pred sobom

Zabeleženo je da su samo tokom prošle godine na područiju Oregona uništili oko 10 miliona hektara obradive površine, zajedno sa skakavcima. Tom prilikom je lokalno stanovništvo opisivalo kako su putevi bili klizavi od ostataka zgnječenih insekata, a polja opustošena.

U svom pokušaju da ih se reše zvaničnici su naložili prskanje polja pesticidima, međutim, stručnjaci napominju da treba prskati samo određene delove kako bi se smanjila populacija. Dok je vlasnicima u zamenu obećana delimična novčana naknada.

Ipak, u poslednje vreme sve su glasnije pojedine ekološke organizacije koje se protive upotrebi pesticida. Jedno od njih je i Udruženje Kserks, koje se bavi zaštitom insekata i koje je prošlog meseca zajedno sa Centrom za biološku raznovrsnost tužio Ministarstvo poljoprivrede. Razlog -uporeba pesticida i uništavanje insekata.

Sa druge strane, postoje i oni koji ukazuju da se zapadni delovi SAD-a nalaze usled decenijskog razdoblja "megasuše", koja je opustošila i razorila zahvaćena područija. Ona je na ovaj način izmenila sredinu i dovela u pitanje opstanak poljoprivrednih kultura i stočarstva tog regiona.

Kako stručnjaci procenjuju, ako uskoro ne preduzmemo ozbiljne korake protiv klimatskih promena uslovi će se tokom vremena pogoršati jer će se klimatska kriza produbiti. A kako se planeta bude sve više zagrevala, suše će biti sve dugotrajnije i ostavljaće sve više posledica, kao u materijalnom smislu, tako i na celokupan životinjski i biljni svet koji nas okružuje.