Kako se kreće Zemljino jezgro i kako to utiče na dužinu dana? Rotira se u jednom pravcu, pa onda promeni smer

Najnovija istraživanja su utvrdila kako se unutrašnje jezgro planete Zemlje rotira.

 Još uvek ne znamo mnogo o jezgru naše planete

Geofizičar Džon Vidal sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji, tvrdi da se unutrašnje Zemljino jezgro rotira nešto sporije počevši od 1961-71. godine, kao i da je promenilo smer u periodu između 1971-74. godine. On takođe ističe da je ova promena dovela i do oscilacija u dužini trajanja dana.

Iako smo poslednjih decenija naučili mnogo o tome na koji način funkcioniše Zemljino jezgro, još uvek ne znamo mnogo stvari kada je ta tema u pitanju kako tvrde naučnici. Razlog ovome leži u činjenici da nauka još uvek nije smislila način na koji bi smo stigli do tog područja i zabeležili šta se tačno dešava u njemu.

Sve što znamo prikupili smo iz indirektnih istraživanja, kao što su npr. proučavanja seizmičkih talasa. Ali čak i ova vrsta posmatranja je prilično efikasna. Naučnici su uspeli da utvrde da je unutrašnje jezgro Zemlje verovatno vrela, gusta sfera sačinjena od čvrstog gvožđa, prečnika oko 2.440 km. Dokazi takođe sugerišu da se "gvozdeno jezgro" rotira brže od naše planete.

Analiza podzemnih nuklearnih ispitivanja

Istraživači su prvi put detaljno opisali ovaj fenomen 1996. godine, sa procenjenom stopom superrotacije od 1 stepena godišnje. Vidal i njegove kolege su utvrdile da spomenuta stopa na godišnjem nivou ipak iznosi 0,29 stepeni. Do ovih rezultata su došli uz pomoć podatka iz studija podzemnih nuklearnih testova, koje su sprovođene još 1970-ih na ruskom poligonu Novaja zemlja.

U svom istraživanju vratili su se u prošlost, analizirajući dva testa sprovedena ispod ostrva Amčitka 1969. i 1971. godine, i otkrili nešto čudno. Podaci su pokazali da je Zemljino unutrašnje jezgro subrotirano umesto superrotirano, odnosno da se rotira sporije od Zemlje za oko 0,1 stepena godišnje.

Čini se kao da se unutrašnje jezgro u potpunosti zarotira, zatim usporava i ponovo ubrzava, piše Science Alert, a prenosi Index.hr.

"Očekivali smo da ćemo videti isti pravac i brzinu rotacije u jezgru kao u prethodnim testovima, ali umesto toga bilo je suprotno. Bili smo prilično iznenađeni kada smo otkrili da se kreće u drugom pravcu", rekao je Vidal.

Problem sa dodatnim testiranjem

Prema procenama naučnika, na svakih šest godina dolazi do oscilacija u dužini trajanja dana na planeti Zemlji - ova varijacija iznosi oko plus/minus 0,2 sekunde. Takođe, u navedenom vremenskom periodu dolazi i do oscilacija u jačini magnetnog polja, što podržava Vidalovu teoriju da su ove dve stvari povezane.

Da bi naučnici potvrdili ovu teoriju neophodno im je još dodatnih studija. Ipak, kako oni tvrde ovo nije tako lako izvodljivo. Naime, nuklearni testovi više nisu obimni kao nekada.

Studija je objavljena u časopisu Science Advances.