Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Stvaranje morskog parka poslednja nada: Malena ostrvska država se na neobičan način bori za očuvanje

Nijua koja se nalazi u južnom delu Tihog okeana najavila je da će zaštititi 100 odsto okena u svojoj ekonomskoj zoni. Na koji način?

 Ostrvo Nijue Izvor: Shutterstock

Voda koja zapljuskuje jedno od najvećih atola na svetu je jedino mesto gde se mogu naći katuali. Ove jedinstvene morske zmije žive u ostrvskom saću isprepletenih podvodnih pećina od korala.

Možda će vas interesovati i:

Pored katuali zmija, grbavi kitovi su odredili vode oko Nijue za mesto gde na svet donose mlade. Oni ovamo migriraju sa Antarktika i u društvu delfina kao i velikog broja sivih grebenskih ajkula provode deo svog vremena.

Ipak, ova jedinstvenost podvodnog sveta i koegzistencija njenih mnogobrojnih članova bi uskoro mogla da bude narušena. Koralni greben ovog izolovanog ostrva - čiji je najbliži sused Tonga na udaljenosti od 600 km - je svakim danom u sve većoj opasnosti.

 Maleno ostrvo sa ciljem

Pored ilegalnog ribolova koji je veliki problem u Tihom okeanu, Nijua se suočava sa posledicama klimatske krize koja je svakim danom sve uočljivija. Toplije temperature mora koje opkružuju ostrvo dovode do izbeljivanja korala i drugih ekstremnih klimatskih uslova koji čine nepopravljivu štetu životnoj sredini i njenim stanovnicima.

Premijer Nijue Dalton Tagelagi navodi da se koralni greben još uvek oporavlja od ciklona Hete koji ih je zadesio 2004. godine. Stoga, suočeni sa mnogim problemima nastalim usled klimatskih promena, ova samoupravna država je rešila da u saradnji sa Novim Zelandom zaštiti svoj okean.

Pored najava iz 2020. godine, kada su se obavezali da će zaštiti svojih 40 odsto okeana, u cilju borbe protiv klimatskih promena i ilegalnog ribolova, rešili su da odu i korak dalje. Prema novim odredbama koje su stupile na snagu u aprilu ove godine oni su napravili višenamenski morski park pod nadzorom i zaštitom upravnih organa.

Nadzor i kazne u cilju sprečavanja

Morski park Nijue Nukutulua je podeljena na zone i uključuje netaknuti greben Beverdž, nenaseljeni atol u blizini ostrva u kom smeju da se sprovode samo naučna istraživanja i malu zonu u kojoj je dozvoljen sportski i tradicionalni ribolov kanuima kao i ronjenje. Jedan deo ovog parka je predviđen i za komercijalne svrhe kao i zonu očuvanja kroz koju mogu da prolaze plovila ali ne i da se zaustavljaju.

Prema tvrdnjama vlasti ove države svaki prestupnik uhvaćen u krivičnom delu unutar morskog parka će se suočiti sa drastičnim kaznama. U slučaju nezakonitog ribolova kazne podrazumevaju zaplenu plovila i novčanu kaznu od oko 250000 funti. Međutim, u slučaju da vlasti procene kako bi počinioca trebalo strožije kazniti on se može suočiti i sa nekom od kazni iz Zakona o pomorskim zonama iz 2013. ili Zakona o teritorijalnom moru i ekonomskim zonama iz 1996. godine.

U njihovoj borbi im se pridružila i kompanija za satelitski nadzor Global Fishing Vatch, uz pomoć koje nadgledaju sve aktivnosti koje se odvijaju u zoni parka. S obzirom da ova država nema mornaricu, 1700 stanovnika se oslanja i na svoje susede.

Stoga Tonga, Samoa i Kukova ostrva sprovode godišnje operacije nadzora u vodama oko ostrva, dok novozelandske vazduhoplovne snage dva puta u toku godine preleću zaštićenu zonu kako bi ispitali da li se u ovoj zoni sprovodi ilegalni ribolov.

Morski biolog sa Kukovih ostrva Alana Matamaru Smit, dodaje da će zaštita i nadzor voda biti ogroman izazov za ovu naciju.

"Nadgledanje velike površine sa malo resursa za pacifičke nacije je definitivno problem. Nadamo se da će se vremenom tehnologija poboljšati, svodeći na minimum probleme oko ilegalnih aktivnosti", rekla je ona.

Planovi za budućnost

Uprkos obećanjima više od 50 zemalja sveta, da će zaštititi 30 odsto svetskog okeana do 2030. godine, do danas je zaštićeno samo nešto više od 6 odsto, od čega se 2 odsto nalazi u visoko zaštićenim zonama. A prema podacima Međunarodne unije za očuvanje prirode, većina zemalja nema potrebne resurse za ovakav vid borbe i očuvanja.

Kao primer ove nesupele prakse, često se navodi i država Palau koja je 2020. godine najavila da će zaštiti 80 odsto svoje ekonomske zone okeana. Međutim, usled ekonomske krize nastale zbog pada u turizmu za vreme pandemije, Palau razmatra ponovno otvaranje polovine svoje zaštićene zone u svrhe komercijalnog ribolova.

Tagelagi navodi da je svestan kako je pretvaranje okeanskih voda Nijue u zaštićeni rezervat ambiciozan projekat ali i da ne postoji druga opcija.

"Mi radimo sve što je u našoj moći da zaštitimo ono što možemo, za generacije koje dolaze, baš kao što su naši preci činili za nas", rekao je on.

Lokalni zaštitnici prirode najavljuju nastavak projekata koji uključuju buđenje svesti o klimatskim promenama među mlađom populacijom na ostrvu. Kada je pandemija zaustavila turizam na ostrvu, lokalni ronilački timovi su vodili decu na ronjenje i na ture brodovima oko ostrva. Ovakve akcije imaju za cilj da deca jednog dana budu kvalifikovani ronioci koji će pomoći u ponovnom sađenju korala i njihovom aktivnom učešću u očuvanju prirodne sredine koja ih okružuje. 

 "Okean je za nas sve. To je ono što nas definiše", rekao je Tagelagi. Dodajući da je obezbeđivanje opstanka grebena i korala, a samim tim i zdrav ekosistem njihov krajnji cilj koji nema alternativu.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka