Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šimpanze koriste kompleksan sistem komunikacije: Naučnici pokušavaju da utvrde da li je ovo protojezik?

Grupa šimpanzi koja stanuje u divljini Obale Slonovače je istraživačima poslužila za utvrđivanje vokalnog sistema komunikacije i mogućih veza za protojezikom.

 Šimpanze razgovaraju Izvor: Shutterstock

Naučnici koji se bave ispitivanjem evolucije i nastanka jezika su za potrebe svog istraživanja skupili više od 4.800 snimaka vokalizacija koje su proizvodili i razmenjivali članovi grupa šimpanza koje žive u Nacionalnom parku Tai u Obali Slonovače.

Njihovo otkriće sugeriše da je vokalni sistem komunikacije među divljim šimpanzama mnogo razvijeniji nego što se prvobitno smatralo.

Možda će vas interesovati i:

Šimpanze koriste čitav spektar oglašavanja 

Ljudima su genetski najsličniji bonobo majmuni i šimpanze. Ove dve vrste su takođe veoma inteligentne i društvene, a zabeleženo je da samostalo izrađuju i koriste alate. Tokom mnogih istraživanja, utvrđeno je da mogu da nauče i neke osnove znakovnog jezika. Stoga, ove grupe spadaju u idealne vrste za proučavanje početaka ljudske evolucije i jezika.

Poznato je da šimpanze koje žive u divljini proizvode različite vokalizacije, međutim tek skoro je sprovedeno sveobuhvatno istraživanje koje ispituje načine komunikacija unutar vrste.

Bihevioralni ekolog Sedrik Žirar-Butoz sa Instituta za kognitivne nauke, navodi kako ovo svakako nije jezik, ali da ove vrste vokalizacija spadaju u najsloženije oblike komunikacije ako izuzmemo ljude.

Na osnovu snimaka utvrđeno je da njihova pozivanja uključuju roktanja, hučanje, imitaciju lajanja, vrstu "zadihanog" laveža, dahtanje, vriske - obične i zadihane, cviljenje, urlanje ali i zvuke slanja poljubca i da su korišćeni u 390 različitih vrsta sekvenci.

Takođe su uspeli da raspoznaju 12 različitih vrsta poziva uz pomoć kojih označavaju različite stvari u zavisnosti od načina na koji se koriste ali i samog konteksta komunikacije.

"Pojedinačno gunđanje, npr. pretežno se odnosi na hranu, dok se zadihano gunđanje uglavnom koristi kao način pozdrava", rekao je Žirar-Butoz. On dodaje i da su obično hučanje koristili kad bi hteli da priprete, dok je zadihana verzija hučanja korišćena prilikom međusobne komunikacije. 

Da li ovako izgleda protojezik?

Kako bihevioralni istraživači navode ključno otkriće je da drugi primati imaju sposobnost da proizvedu nekoliko strukturalnih vokalnih sekvenci, i da potom ponovo kombinuju male sekvence uz dodavanje poziva. To je veoma bitno jer govori o dokazu da među njima postoji komunikacija koja bi mogla biti dokaz evolucije nečega što je najsličnije sintaksama u našem jeziku.

Oni objašnjavaju da se sintaksa ovde odnosi na raspored reči i izraza prilikom konstruisanja rečenica koje možemo da razumemo. Međutim, ono što dalje žele da ispitaju i istraže je značenje različitih sekvenci u širem rasponu i složenom društvenom okruženju.

Kako Žirar-Butoz navodi, postoji sumnja u potencijalna značenja određenih vokalizacija. U budućnosti će njegov tim sprovesti detaljno istraživanje konteksta vokalizacija kako bi utvrdili da li postoje veze između pojedinih poziva i sekvenci. Potom, će sprovesti eksperiment reprodukcije u cilju određivanja podudarnosti vokalizacija sa bihevioralnom reakcijom šimpanza kad čuju poziv.

Naučnici konstatuju da će u godinama i istraživanjima koje slede moći da odrede da li postoji veza između porekla ljudskog govora i vokalne komunikacije između divljih šimpanzi. Kao i da je protojezik verovatno nešto između onoga što danas koriste šimpanze i onog što koriste moderni ljudi.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Communications Biology.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka