Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

U Mekongu otkrivena džinovska raža: 4 metara duga i 180 kilograma teška - dokaz bioraznolikosti koja mora biti očuvana

Azijska reka kojoj preti ekološka propast krije raznovrstan vodeni svet, a jedan od džinovskih dokaza da mora biti sačuvana je isplivao na površinu početkom maja.

 Džinovska slatkovodna raža Izvor: Profimedia

Teško je i zamisliti bogati život koja se nalazi ispod površine reke Mekong dok se spušta iz Kambodže u susedni Laos i lagano teče između peščanih sprudova i ostrva obraslih šumama.

U ovom delu reke - dugom oko 160, od ukupno 4.345 kilometara - svake godine se mresti do 200 milijardi riba. Ovo Mekong čini jednom od najbogatijih reka na planeti. Njeni duboki bazeni služe kao utočišta za neke od najvećih i najugroženijih vrsta slatkovodnih riba na svetu.

Možda će vas interesovati i:

Biološko bogatstvo koje se može naći ispod njene površine obično ostaje skriveno za čovekova. Ali prošle nedelje je to bogatstvo isplivalo na površinu kada su ribari iz mutnih dubina Mekonga izvukli džinovsku slatkovodnu ražu - Urogymnus polylepis.

Raža je slučajno uhvaćena nakon što je progutala manju ribu koja se upecala na mamac. Ne želeći da je ubiju, ribari su pozvali spasilačku ekipu koja je uspela da je otkači, izmeri i nepovređenu vrati u reku. Njene dužina iznosila je neverovatnih 4 metra, a težina oko 180 kilograma.

 Džinovska raža izmerena u Mekongu Izvor: Profimedia

Biodiverzitet Mekonga

Za Zeba Hogana - biologa za ribe sa Univerziteta Nevada, koji je dugo proučavao megaribe Mekonga, hvatanje džinovske raže je dokaz ogromne uloge koju igraju ekologija i biologija u dubokim bazenima određenog dela reke Mekong koji se nalazi u Kambodži.

Njihova ogromna uloga je rasvetljena zahvaljujući Hoganovim istraživanjima. On naglašava kako je ovo poslednje mesto na Zemilji gde se mogu naći zajedno raže, delfini i džinovske koranjače.

Hogan je predvodio naučnu ekspediciju u područje gde je otkrivena džinovska raža, samo nedelju dana pre nego što je uhvaćena. Njegov tim je bio sačinjen od Kakani Katja i Kenija Broda, koji se bave istraživanjima podvodnog sveta.

U prvom pokušaju ove vrste da se istraže najdublji delovi reke Mekong, tim je koristio bespilotne podmornice opremljene svetlima i kamerama. Istraživači su takođe uzeli DNK uzorke, kako bi identifikovali retke ili ranije neotkrivene vrste u reci, koje su uprkos svom značaju u velikoj meri nedovoljno proučavane.

Istraživanje dubokih bazena

Reka Mekong, koja izvire na Tibetanskoj visoravni i protiče kroz šest zemalja na svom putu ka Južnom kineskom moru, prepoznata je kao globalno žarište bioraznolikosti. Ona je dom za skoro 1.000 vrsta riba.

Tajna njene produktivnosti leži u sezonskim poplavama koje podižu nivo reke i do 12 metara. Na ovaj način mlada riba dospeva nizvodno u poplavljene ravnice, gde se hrani i raste.

Mnoge ribe koje žive ovde su migratorne vrste i putuju uzvodno da bi se mrestile. Često prelazeći velike udaljenosti do mesta kao što su duboki bazeni Mekonga u Kambodži.

Istraživači odavno znaju da je ovo područje - isprepletanih kanala i sezonski plavljenom šumom - tokom sezone suša utočište za mnoge vrste Mekonga. Međutim, udaljenost čini ovo područje teškim za proučavanje, a posebno je teško otkriti šta se dešava na dnu reke.

Vođa laboratorije u Institutu za istraživanje akvarijuma u zalivu Monterej - Katja, tvrdi da postoje mnoge sličnosti između ovih dubokih bazena Mekonga i okruženja koje istražuje njen tim. S razlikom što je rad u ovoj reci daleko izazovniji zbog velike zamućenosti i slabe vidljivosti, tvrdi ona.

To je postalo jasno nakon nekoliko dana istraživanja Mekonga, kada su Katja i njen tim postavili vozilo na daljinsko upravljanje na dno reke. Oni su na čamcu na ekranu kompjutera posmatrali vozilo kako se kreće kroz gusti sediment i mulj.

Međutim i pored loše vidljivosti, na snimku su uočene razlišite vrste riba, uključujući vrstu soma poznatog i kao trey chhwiet, kao sjajan dokaz velike raznovrsnosti. Ova vrsta je nekada bila osnova ribolova u Laosu, ali više ne postoji jer je migracija ribe prekinuta 2020. godine, kada je izgrađena brana Don Sahong blizu granice između Laosa i Kambodže.

Džin iz reke

Već nekoliko godina naučnici sprovode istraživanja na ribljim pijacama i među zajednicama ribolovaca, kako bi prikupili informacije o vodenoj bioraznolikosti dubokog bazena. U saradnji sa Upravom za ribarstvo Kambodže, projekat je uspostavio "mrežu" ribara koji prijavljuju svoj ulov.

Stoga, kada su lokalni ribari 4. maja ulovili džinovsku ražu, odmah su kontaktirali članove projekta.

Iako je džinovska slatkovodna raža - Urogymnus polylepis, vrsta sa IUCN Crvene liste ugroženih vrsta, njen lov nije protivzakonit u Kambodži. Ipak, kako kaže Hogan, mnogi ribolovci danas znaju da je to vrsta koja zaslužuje da bude zaštićena.

Na mestu na kom je ulovljena, okupila se velika grupa meštana, a raža je nakratko premeštena iz vode na ceradu kako bi je izmerili. Tim naučnika je potom utvrdio da ima oko 180 kilograma, kao i da je duga 3,93 metra.

Nakon ovog saznanja, Hogan i njegov tim obavio je intervjue sa ribarima u regionu u kom je ulovljen ovaj slatkovodni džin. Oni su tom prilikom potvrdili da su u par navrata ulovili i duplo veće primerke.

Iako je ove navode veoma teško proveriti, postoje razlozi da se veruje kako je džinovska slatkovodna raža najveća vrsta slatkovodne ribe na svetu. Drugi lokalni levijatani - kao što su npr. vrste džinovskih somova - mogu dostići i do 600 kg i narasti do 3 m u dužinu.

Prema rečima Čea Seile - direktor programa Čuda Mekonga, stav ribara prema očuvanju riba u Mekongu se promenio zahvaljujući naporima na terenu. U početku su se plašili da će biti uhapšeni ako prijave da su lovili, ali kad su uvideli koliko je njihov rad važan za istraživače, uključili su se u borbu za očuvanje.

Pretnje

Istraživanja na ovom delu Mekonga su postala hitna potreba u poslednjih nekoliko godina jer se sistem suočava sa sve većim pritiskom.
Prilikom snimanja dubokih delova reke, naučnici su uočili rasprostranjene dokaze o zagađenju plastikom. Uključujući i zaštićena područja, kao i "mreže-duhove" - mreže koje su ispale ribarima, a u koje još uvek riba može da se zaplete

Niko ne može da ospori da je čitava reka ugrožena klimatskim promenama. Poslednjih godina, sušni periodi izazvani fenomenom el ninjo doveli su do istorijskog pada nivoa vode u Mekongu. A situacija se dodatno pogoršala jer radnici na uzvodnim branama regulišu protok vode prema sopstvenim potrebama.

Iako su mnogi rezervati - u kojima je ribolov strogo zabranjen - uspostavljeni duž reke, intenzivan ribolov i dalje je glavna briga. Međutim, nepoštovanja ranijih dogovora preti da totalno promeni bioranolikost Mekonga.

Prema izveštajima lokalnih medija, kambodžanska vlada se složila da izgradi veliku hidroelektranu na Mekongu u oblasti u blizini dubokih bazena koja se nalazi unutar zone močvarnog područja od međunarodnog značaja.

Istraživači i ljudi koji intezivno rade na projektima za očuvanje Mekonga, nadali su se da će vlada održati svoje obećanje i da će se uzdržati od poduhvata ovakve vrste bar do 2030. godine. Međutim, događaji sa terena govore suprotno.

Tokom svojih poseta reci, istražitelji su naišli na timove stacionirane oko gradilišta. To je neosporni dokaz da je početno geološko istraživanje u toku, kako navode.

Za Hogana, koji je video kako obližnja brana Don Sahong u Laosu uništava ribolov te zemlje, veruje da bi predložena izgradnja brane u Kambodži izazvala ekološku pustoš. Ovo bi označilo kraj mnogih vrsta i sredstava za život miliona ljudi, kao i raznovrsnog biodiverziteta ovog područja, zaključuje on.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka