Tamo gde vlada mark i ekstremno visok pritisak: Ko živi na dnu Marijanskog rova?

Suprotno svim očekivanjima čak i u najdubljim delovima Marijanskog rova u kojima vlada apslutni mrak i ekstremno visok pritisak, sve vrvi o života.

Nedavna istraživanja su otkrila iznenađujuće raznolik život koji opstaje u izuzetno teškim uslovima. Čak i u najdubljim delovima Čelandžera gde su uslovi ekstremnog pritiska i apsolutog mraka za većinu živih organizama nemogući za opstanak, neki od njih su uspeli da se prilagode.

Ko je dovoljno hrabar?

Tri najčešća stanovnika dna Marijanskog rova su ksenofiofore, amfipodi i mali morski krastavci - Holothuroidea.

Naučnici koji se bave istraživanjem najdublje tačke na planeti, navode da se oni tamo sasvim neočekivano mogu naći u velikom broju. Buduća istraživanja će verovatno otkriti još neverovatnih činjenica o ovim neobičnim oblicima života i načinima na koji su uspeli da se prilagode surovim uslovima.

Iako su ksenofiofore veoma prosti organizmi i ne zna se mnogo o tome kako uspevaju da prežive na velikim dubinama, živeti u takvim uslovima je ogroman uspeh. Ono što za sad sa sigurnošću može da se kaže je da su ksenofiofore prosti jednoćelijski organizmi koji izgledom podsećaju na džinovske amebe, a svoju hranu bukvalno upijaju iz okoline. 

Izvor: Profimedia

Sledeći najrasprostranjeniji stanovnik je amfipod koji je misterija za sebe. Ova vrsta škampa koja se može naći u dubokim vodama pravi je šampion u preživljavanju. Naučnici smatraju da bi ovaj organizam pod pritiskom kakav je u Marijanskom rovu trebalo da se "rasprsne", međutim, on ipak tumara njegovim dnom.

Studija koju su sproveli naučnici iz Japana 2019. godine, ukazuje da neki od njih možda koriste aluminijum ekstrahovan iz morske vode kako bi im oklop bio čvršći.

Da li u ekstremnim uslovima ima velikih predatora?

Pitanje najvećeg predatora na ovim dubinama je pomalo nejasno. Rov još uvek nije istražen u dovoljnoj meri da bi se pouzdano moglo tvrditi da li ih ima ili ne. Međutim, jedan nalaz iz 2017. godine baca novo svetlo na živi svet dna rova i ukazuje da bi nova i neočekivana otkrića u narednim godinama mogla tek da uslede.

Prilikom ekspedicije koja je poslata 2017. godine naučnici su izvestili da su prikupili uzorke neobičnog stvorenja kome su dali ime marijanska riba-puž - Pseudoliparis swirei. Malo, prozirno i ružičasto telo bez ljušture, je izgleda razvilo sposobnost da preživi ekstremne uslove koje pruža dubina na 8.000 metara.

Izvor: Profimedia

Naučnici su u časopisu Zootaxa potvrdili da ova jedinstvena riba dominira ekosistemom proždirući malobrojne žive organizme koji se mogu naći u najdubljem delu okeana. 

Izvor: Profimedia

Sa razvitkom tehnologije i ekspedicijama koje će uslediti, misterije Marijanskog rova će polako razotkrivati bogatstvo podvodnog sveta i specifičnog načina koja su organizmi iz dubina razvili da bi se prilagodili ekstremnim uslovima života.