Veliki koralni greben je sve bliži spisku ugroženih mesta Svetske baštine: Klimatske promene ugrozile njegov opstanak

Najnoviji podaci ukazuju na činjenicu da je 91 posto Velikog koralnog grebena oštećeno usled destuktivnih posledica klimatskih promena.

Zanimljiv je podatak koji kaže da je najveći koralni greben na svetu prvi put oštećen izbeljivanjem tokom klimatskog fenomena el ninjo, koji obično karakteriše izuzetno niska temperatura mora.

"Klimatske promene postaju sve intenzivnije"

"Klimatske promene postaju sve intenzivnije, a greben već oseća te posledice", stoji u izveštaju vlade, u kom se ističe da je ovo već četvrti talas izbeljivanja koji je pogodio greben od 2016. godine.

U periodu između septembra 2021. i marta 2022. godine Pomorska uprava Velikoga koralnog grebena, koja je objavila ovu studiju, sprovela je iscrpna istraživanja o jedinstvenom grebenu koji se nalazi na UNESCO listi svetske baštine.

Utvrdili su da je voda oko Velikoga koralnog grebena počela da se zagreva još krajem decembra i da su izbeljivanjem pogođena tri glavna područja na kojima se nalaze grebeni, a posledica je promena boje korala.

Izbeljivanje korala događa se zbog sve toplijeg mora oko Velikoga koralnog grebena, preteći njegovom opstanku.

Korali svoju sjajnu boju duguju pigmentu koji im daju sićušne alge, zooksantele s kojima žive u simbiozi, a s obzirom da im porast temperature mora ne odgovara, mikroalge napuštaju zajednički život, što rezultira kalcifikacijom korala.

Zbog bolesti koju stručnjaci nazivaju "koralnim stresom", koral poprima belu boju i postaje vrlo krhk i podložan oštećenjima.

Izbeljeni korali ostaju živi i mogu se da se oporave ako se uslovi za to poboljšaju, ali "veća stopa smrtnosti primećena je kod onih jako oštećenih izbeljivanjem", stoji u izveštaju, čija je prva verzija objavljena u martu.

Ciljevi nisu ostvareni

Izveštaj je objavljen deset dana pre održavanja saveznih izbora u Australiji - 21. maja, a politika klimatskih promena pokazala se jednim od najvažnijih pitanja za australijske birače.

Veliki požari koji su poharali Australiju 2019. i 2020. godine, i poplave na istočnoj obali koje su, uz ljudske žrtve ove godine odnele vozila i uništile čitave kuće, ukazuju na sve veće opasnosti od klimatskih promena u toj zemlji.

Australijske vlasti su obećale da će postići neto nultu emisiju ugljenika do 2050. godine. Premijer Skot Morison krajem prošle godine dao je dugo odgađano obećanje nakon rasprave sa zastupnicima svoje vlade.

Rekao je da Australija ima plan za smanjenje emisija, ali da se ono neće odnositi na ukidanje velikih sektora za proizvodnju fosilnih goriva i istakao da se obavezao na izvoz uglja sve dok postoji potražnja. Takođe i dalje ne želi da postavi ambicioznije ciljeve za smanjenje emisija ugljen dioksida u zemlji do 2030. godine.

"To što se događa nije normalno"

Ni opozicioni laburisti ne govore o postepenom izbacivanju uglja.

"Premda je izbeljivanje korala sve učestalije, mislim da to nije normalno i ne bismo takve stvari trebali da prihvatimo kao činjenicu", upozorila je Lisa Šindler, aktivistkinja Australijskog društva za očuvanje mora. "Obe glavne stranke u zemlji moraju da se suoče s činjenicama: njihovi klimatski ciljevi nisu dovoljno dobri za očuvanje grebena."

U junu bi UNESCO trebao da odluči o mogućem upisu Velikoga koralnog grebena na listu ugroženih mesta.

Nakon što su Ujedinjene nacije 2015. godine zapretili da će taj lokalitet svetske baštine "preseliti" na spisak ugroženih mesta, Australija je pokrenula više milijardi vredan plan"Reef 2050" s ciljem njegove zaštite, ipak čini se da na tom području nije učinjeno dovoljno.