Otkrivena slatka tajna okeanskog dna: Morska trava je prilično uspešna u proizvodnji materije koju svi rado jedemo

Livade trava sa okeanskih dna su jedne od najuspešnijih ekosistema u nekoliko stvari kako naučnici tvrde, a najnovija istraživanja sugerišu da su poprilično uspešna u proizvodnji materije koju svi rado jedemo.

Radi se o šećeru u formi saharoze, a morska trava ga, izgleda, ispušta u okeansko dno, odnosno u područje rizosfere - biološki najaktivniji sloj tla koji se nalazi uz koren i pod njegovim je direktnim uticajem. To znači da su koncentracije šećera na morskom dnu oko 80 puta veće nego što se očekivalo.

"Morska trava širom sveta verovatno proizvodi oko 1,3 milona tona saharoze", kažu naučnici, prenosi Index. Drugim rečima, to je dovoljno za proizvodnju oko 32 milijarde limenki soka, stoga bi se moglo reći da se radi o "planinama šećera".

"Morska trava proizvodi šećer fotosintezom", objasnila je morski mikrobiološkinja Nikol Dublier sa Instituta Maks Plank u Nemačkoj.

"U prosečnim uslovima osvetljenja ove biljke većinu šećera koji proizvode koriste za sopstveni metabolizam i rast. Ali u uslovima jakog osvetljenja, na primer u podne ili tokom leta, biljke proizvode više šećera nego što mogu da iskoriste ili sačuvaju. Zatim otpuštaju višak saharoze u svoju rizosferu", dodala je.

Štite šećer od mikroorganizama

Iznenađujuće je što okolni mikroorganizmi ne navaljuju previše na taj šećer, iako bi on za njih bio prava gozba. Izgleda da morska trava, kako bi zaštitila svoje rezerve saharoze, ispušta fenolne spojeve, piše Science Alert.

Ovi hemijski spojevi, koji se nalaze u crnom vinu, kafi i voću, kao i na mnogim drugim mestima u prirodi, imaju antimikrobna svojstva koja inhibiraju, odnosno usporavaju metabolizam većine mikroorganizama.

Naučnici su odlučili da testiraju tu hipotezu, stoga su mikroorganizmima "ponudili na tanjiru" izolovane fenole.

"Dali smo izolovane fenole iz morske trave mikroorganizmima u rizosferi i videli da oni onda konzumiraju mnogo manje saharoze", rekla je morski mikrobiolog Megi Sogin sa Instituta Maks Plank.

Jedini izuzetak je bila mala grupa mikroba koja se gostila saharozom uprkos fenolima. Naučnici pretpostavljaju da oni verovatno morskoj travi nude nešto zauzvrat, poput hranjivih sastojaka koje su joj potrebne za rast.

Plavi ugljenik

Morska trava je jedan od najvažnijih "magacionera" plavog ugljenika (ugljenik zarobljen u svetskim okeanima i priobalnim ekosistemima). Područje na kom se ona nalazi može usisati dvostruko više ugljenika od šume iste veličine na kopnu - i to 35 puta brže.

"Rezultati ove studije doprinose boljem razumevanju jednog od najkritičnijih obalnih staništa na našoj planeti i pokazuju koliko je važno očuvati ove ekosisteme plavog ugljenika", rekla je Sogin.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Ecology & Evolution.