Mala ženka slepog miša preletela rekordnu kilometražu: Najduža migracija ikada zabeležena među ovom vrstom

Zabeležen je novi rekord u svetu slepih miševa. Međutim, ova duga putovanja su obeležena velikom opasnošću koja stavlja pod znak pitanja njihovu budućnost.

Ovaj rekord Pipistrellus nathusii - slepog miša, je bolji od prethodnog koji je postigla jedinka iste vrste, preletevši 2220 km - od Letonije do Španije 2017. godine.

Ova vrsta pripada evropskim slepim miševima, sa crvenkasto-braon krznom i rasponom krila od 22 cm. Naučnici su znali da ovi slepi miševi mogu da migriraju i do nekoliko stotina kilometara, ali novi rekord sugeriše da su ova duga putovanja deo njihovog životnog ciklusa, kaže Huan Tomas Alkalde, predsednik udruženja za očuvanje i istraživanje slepih miševa iz Madrida. On je zabeležio ovaj let 2017. godine.

"Dve migracije slepih miševa većih od 2.200 kilometara u istom pravcu nisu slučajnost", objašnjava Alkalde. "Postoji populacija ove vrste koja migrira na velike udaljenosti širom Evrope."

Podvig novog rekordera nije bio primećen sve dok se nije uključio Žan Fransoa Desmet, ekolog životinja u Francuskoj.

Desmet je postao radoznao kada je u jesen 2009. godine, saznao za mrtvog slepog miša pronađenog u blizini sela oko francuskih Alpa. Seljani su fotografisali slepog miša, koji je bio opremljen sićušnom aluminijumskom trakom na kojoj je pisalo "RUSIJA" i broj.

Bez obzira na te fotografije, Desmetu su bile potrebne godine da pronađe Denisa Vasenkova, istraživača Ruske akademije nauka koji je prvi označio životinju u Darvinovom rezervatu biosfere u severozapadnoj Rusiji.

"Tek u martu 2021. godine, sam stupio u kontakt sa njim", kaže Desmet, čije je otkriće nedavno objavljeno u časopisu Mammalia.

Desmet i Alkade misle da ovi slepi miševi preleću i veće udaljenosti od onoga što je do sada zabeleženo. Pošto trake nisu opremljene GPS lokatorima, istraživači znaju samo gde je traka bila vezana i gde je pronađena.

Trenutna kalkulacija pokazuje 2400 km - pravolinijskog rastojanja između dve tačke, tako da je gotovo izvesno da je nova rekorderka letela mnogo duže - možda i do 3050 km, smatraju naučnici.

Slepi miševi preko granica

Od otprilike 1.500 slepih miševa koje je Vasenkov uhvatio i obeležio u poslednjih 20 godina, ova izuzetna ženka je jedina koja je pronađena van zemlje.

"Bile su to veoma uzbudljive vesti", kaže Vasenkov, koji proučava migracije slepih miševa u Rusiji. "Uprkos tome što smo znali da su dugačke rute uobičjene za ovu vrstu, nekoliko puta samo proveravali ovaj  podatak na mapama jer nam je bilo teško da poverujemo".

Pipistrellus nathusii uglavnom provode svoja leta razmnožavajući se i odgajajući mlade u severoistočnoj Evropi, pre nego što migriraju na jugozapad da bi prezimili tokom hladnijih meseci. Vrsta preferira hibernaciju iznad zemlje u zgradama ili drveću, što znači da joj je potrebna toplija klima nego slepim miševima koji hiberniraju u pećinama ili drugim zatvorenim sredinama.

Ženka je verovatno noću nadletala obalu Baltičkog mora, zaustavljajući se da lovi muve i druge insekte i da pronađe mesta za odmor - kao što su rupe i pukotine na drveću ili gnezda, kaže Desmet.

Vasenkov pretpostavlja da je ženka nastavila da leti u potrazi za toplijom klimom, pa je tako u jesen završila u francuskim Alpima - i dočekala svoju preranu i neobjašnjivu smrt. 

Neizvesna budućnost

Slepi miševi čine skoro petinu biodiverziteta na planeti, a više od polovine poznatih vrsta nisu istražene ili populacije u opadanju, kažu istraživanja obajvljena u časopisu Annals of New York Academy of Sciences 2020. godine

Sveobuhvatnijim proučavanjem migracija slepih miševa, kao i istraživanjem prepreka na koje mogu da naiđu prilikom kretanja - može se pomoći u naporima za njihovo očuvanje, smatraju stručnjaci.

U Evropi se populacija Pipistrellus nathusii, smatra stabilnom i verovatno se čak povećava u nekim severnim delovima njihovog staništa. Međutim, naučnici napominju da ih često nalaze mrtve u blizini vetroelektrana. Sisari umiru ili od udaranja u vetrenjače ili od fenomena koji se zove barotrauma - kada se pritisak vazduha naglo promeni u blizini vetroturbina, uzrokujući krvarenje.

"Očekujemo smanjenje migrirajućih populacija slepih miševa u bliskoj budućnosti", nastavlja Alkalde. Razlog tom je jer su Pipistrellus nathusii - vrsta koja se sporo reprodukuje. Oni odgajaju samo jedno mladunče godišnje, a žive trinaest godina. Drugi migratorni slepi miševi se suočavaju sa sličnim izazovima.

Ali kad je u pitanju budućnost ovih malih putnika, nije sve tako crno: Alkalde ukazuje na eksperimente koji sugerišu da vetroturbine mogu da promene raspored rada u toku migracija slepih miševa, to je, kako on navodi, intervencija koja može da smanji njihovu smrtnost.