Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

'To ti je od promaje' - mit ili istina: Da li je zaista toliko opasna kao što se u narodu priča?

Autor HINA

Šta nauka kaže na temu promaje- da li je štetna i koliko?

 Promaja_1154868064.jpg Izvor: Shutterstock

Da li su utemeljena upozorenja poput: "Zatvori prozor! Promaja je i svi ćemo se prehladiti!" Lekari kažu da se ne razboljevamo zbog promaje, već zbog virusa.

Ipak dodaju da izloženost promaji utiče na naš organizam tako što se na našoj koži i ispod nje odvijaju procesi koji mogu rezultirati curenjem nosa ili ukočenim vratom.

Možda će vas interesovati i:

Promaja je povezana sa tzv. indeksom hlađenja, odnosno subjektivnim osećajem vetrovitog vremena na koži. Što je veća brzina vetra, to je osećaj temperature niži - odnosno rashlađivanje je brže.

"Kada je temperatura minus 5 stepeni Celzijusovih, a vi ste negde napolju i ne duva vetar, vaše telo zagreva tanak sloj vazduha blizu kože", pojasnio je nemački otorinolaringolog Tomas Dajtmer, član nemačkog udruženja za otorinolaringologiju, hirurgiju glave i vrata.

Poput mokrog odela u hladnoj vodi

Taj tanki sloj vazduha izoluje vas od hladnoće. Ali hladan vetar koji duva po vašem telu rasteruje tu toplinu. Što jače duva, telo brže gubi toplinu i počinjete osećati hladnoću. Taj se učinak pojačava ako vam je koža mokra, npr. od znoja, jer vazduh koji struji utiče na brže isparavanje vlage te tako brže "odnosi" toplinu iz tela - nego vazduh koji miruje.

Kada se površina vašeg tela rashladi na hladnom vazduhu, koji osećamo kao promaja, krvne žile se sužavaju. Smanjujući protok krvi da bi se smanjio gubitak topline iz krvi. To može uticati i na sluznicu nosa i grla. Promaja deluje tako što ih isušuje, oslabljujući njihovu odbranu te vas čini osetljivijim na viruse prehlade, pojasnio je dr Dajtmer.

Ali ako ste zdravi, nećete se razboleti samo zato što ste bili izloženi promaji. Dr Mihael Deg, član nemačkog udruženja otorinolaringologa (BVHNO), spominje još jednu moguću posledicu promaje: ukočenost vrata, posebno kada je toplo vreme.

"Ako vam je vruće i sedite ispred ventilatora ili vrlo blizu klima-uređaja ili otvorite prozor dok putujete automobilom, vazduh koji duva preko vaše tople i vrlo često oznojene kože u nekim slučajevima može rezultirati napetošću u području vrata", tvrdi Deg. Dodaje da telo svojom temperaturom uvek nastoji da se prilagodi okolnostima iz neposredne okoline.

"Na površini naše kože nalaze se receptori koji mere temperaturu kože", objašnjava Deg. "Problem sa blagom promajom je u tome što je razlika u temperaturi vrlo mala pa termoreceptori ne uspevaju da je detektuju."

Tako se koža hladi, ali telo ne reaguje dovoljno brzo, što može uticati na sužavanje krvnih žila u predelu vrata i posledično dovesti do napetosti mišića koji se nalaze ispod.

I što onda učiniti da vas "promaja ne ubije"?

Pre svega, uključite ventilatore po vrlo toplom vremenu samo nakratko i pazite da vam ne budu preblizu.

Da se ne biste rashladili od isparavanja vode na koži nakon plivanja, odmah skinite mokri kupaći kostim.

I premda bi moglo da vam godi kad biste u potpunosti otvorili prozore automobila u kom se vozite, a pritom ste i oznojeni - bolje nemojte.

Ako koristite klima uređaj, nemojte dopustiti da ventilacija duva pravo u vas.

Slobodno provetravajte prostorije i zimi, kada je napolju vrlo hladno. Ako ste zdravi stručnjaci preporučuju da širom otvorite prozore na nekoliko minuta kako biste omogućili ulazak svežeg vazduha u prostoriju. Ako vam je pritom hladno zbog vetra, obucite nakratko još jedan sloj tople odeće ili jednostavno privremeno izađite iz prostorije.

Možda će va interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka