Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Trend "nestajanja" priobalnih gradova se nastavlja: Zbog čega i koji gradovi najbrže "tonu"?

Zabrinjavajući trend "nestajanja" priobalnih gradova širom sveta se nastavlja - kaže studija tokom koje je praćeno deformisanje tla tokom pet godina.

 Manila Izvor: Shutterstock

Satelitska posmatranja otkrivaju da su – usled spuštanja kopna i porasta nivoa mora – mnogi priobalni regioni izloženi većem riziku od poplava nego što se ranije mislilo, izvestili su istraživači u aprilu ove godine.

Geolog Met Vej i njegove kolege sa Univerziteta Roud Ajland u Naragensetu proučavali su 99 primorskih gradova na šest kontinenata. "Imali smo u vidu stanovništvo i geografsku lokaciju", kaže on. Prethodna istraživanja fokusirala su se samo na jedan grad ili region. Ovo istraživanje je drugačije, kaže Vej, "ono je jedno od prvih koje zaista koristi podatke sa globalnom pokrivenošću", prenosi RTS.

Možda će vas interesovati i:

Vej i njegov tim oslanjali su se na zapažanja iz perioda od 2015. do 2020. godine koja su dobijena putem dva evropska satelita. Instrumenti sa satelita šalju mikrotalasne signale prema Zemlji, a zatim snimaju talase koji se odbijaju. Merenjem vremena i intenziteta tih reflektovanih talasa, tim je odredio visinu tla sa milimetarskom tačnošću. S obzirom na to da svaki satelit leti iznad istog dela planete svakih 12 dana, istraživači su uspeli da prate kako se tlo deformisalo tokom vremena. 

Najveće stope sleganja – do pet centimetara godišnje – primećene su uglavnom u azijskim gradovima poput Tjencina u Kini, Karačija u Pakistanu i Manile na Filipinima. Štaviše, gotovo jedna trećina analiziranih gradova (34 grada) na pojedinim mestima tone za više od centimetar godišnje.

"To je trend koji zabrinjava", kaže Dario Solano-Rohas, naučnik sa Nacionalnog autonomnog univerziteta u Meksiku, koji nije bio uključen u istraživanje. Ti gradovi su pogođeni dvostruko: u isto vreme kada nivo mora raste zbog klimatskih promena, zemlja tone. "Razumevanje tog dela problema je ključno", kaže Solano-Rohas.

Satelitska merenja visine tla u priobalnim gradovima i oko njih – dobijena od 2015. do 2020. godine – otkrivaju koliko brzo ti gradovi tonu. U nekim delovima tlo se spušta za više od deset milimetara godišnje. Negativne vrednosti odgovaraju potonuću tla i udaljavanju od satelita, dok pozitivne odgovaraju izdizanju tla. Satelitski snimci pokazuju mesta gde je sleganje najveće, što ukazuje da su ta područja centri stambenog ili industrijskog razvoja.

Kada su istraživači pogledali satelitske slike regiona unutar gradova koji su brzo tonuli, videli su uglavnom stambena ili komercijalna područja. To je bio dokaz da je uzrok za ove pojave ispumpavanje podzemnih voda, navodi tim.

Dobijeni rezultati su pokazali da trenutno najbrže tonu gradovi Tjencin u Kini, Manila na Filipinima i Karači u Pakistanu. Ali, ima nade. Naime, Džakarta je ranije "tonula" skoro 30 cm godišnje. Ali u poslednje vreme spuštanje tla se usporilo, verovatno zbog nedavnih vladinih propisa kojima je ograničena ekstrakcija podzemnih voda, zaključuju autori.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka