Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako je hobotnica na samrti pokazala naučnci da morske životinje imaju emocije?

Morska stvorenja nam deluju strano jer se umnogome razlikujemo, međutim prijateljstvo jedne hobotnice i naučnice je razbilo sve predrasude koje ljudi imaju o ovim životinjama.

 hobotnica-aps.jpeg Izvor: Octopus cyanea; Foto: Shutterstock

Oktavia, hobotnica u Nju England akvarijumu u Bostonu, bila je stara i na samrti. Premestili su je iz turističkog dela akvarijuma u mirniji, tamniji deo, koji više podseća na njihovo prirodno stanište. Na takva mesta inače odlaze kad se bliže kraju života. Njena ljudska prijateljica Saj Montgomeri želela je da se od nje oprosti.

Možda će vas interesovati i:

Ova naučnica je proučavala Oktaviju u sklopu istraživanja koje sprovodi od 2015. za svoju knjigu "Duša hobotnice". Igrala se s njom i hranila je godinama. Montgomeri opisuje neverovatnu inteligenciju ovih životinja, a sa čak četiri hobotnice je ostvarila prijateljstvo. Svaka od njih je imala drugačiju ličnost. Govoreći za DW, Montgomeri se priseća poslednjeg puta kad je videla Oktaviju, prenosi RTS.

"Bila je bolesna i stara. Videlo se da umire. Otvorila sam akvarijum i ona je došla da me vidi. Nije bila gladna, nije htela da jede. Dala sam joj ribu, a ona ju je uzela i stavila sa strane. Potrudila se da dopliva skroz do površine vode da me vidi i pipne. Ispružila je pipke i dodirivala me je nekoliko minuta gledajući me u oči."

To se desilo nakon što je Oktavija provela 10 meseci u mirnom delu akvarijuma. Za sve to vreme nije videla Montgomeri niti druge ljude. Za životinje koje žive tri do pet godina, to je dug period. Dakle, sećala je se. Uskoro nakon toga, Oktavija je umrla.

Prave emocije, a ne refleksi

Poslednji pozdrav sa Oktavijom je samo jedan od susreta koje je naučnica imala sa raznim hobotnicama, a zbog kojih smatra da one imaju osećanja. Njeni zaključci su bazirani na ličnim iskustvima. Ipak, drugi naučnici se slažu sa tim. Sada već postoji naučni konsenzus da su hobotnice svesna bića, da osećaju bol i da se aktivno trude da ga izbegnu.

Kristin Endrjus i Frans de Val pisali su u novom izdanju naučnog žurnala "Sajens" da mnoge životinje, uključujući cefalopode poput hobotnica, osećaju bol. Pritom se ne radi samo o refleksima, kao kada lekar pacijenta lupi malim čekićem o koleno.

"Ne radi se o prostim nervnim refleksima, koji ne dolaze do centralnog nervnog sistema i svesti. Hobotnice aktivno izbegavaju bol, pa čak i mesta gde su nekada ranije doživljavale bolna iskustva, iako u tom trenutku ne osećaju ništa", pišu naučnici. Oni smatraju da se ove životinje sećaju prethodnog bola.

Razlika između osećanja i emocija

Istraživači životinja razlikuju pojam emocija i pojam osećanja. Emocije su "merljiva psihološka i neurološka stanja, koja se ogledaju u ponašanju". Pri tom dolazi do povišene telesne temperature, povećane aktivnosti neurotransmitera i hormona, ili izbegavanje mesta gde se desio određeni stimulans. Osećanja se nalaze na dubljem nivou od emocija. Ljudi svoja osećanja iskazuju često verbalno, "srećan sam" ili "tužan sam".

Ljudska bića ne mogu da komuniciraju sa životinjama na takav način, te je nemoguće da tačno odredimo šta životinje osećaju. Ali, to ne znači da one ne osećaju ništa.

Govoreći za DW, Endrjus objašnjava da bi naučnici trebalo da prihvate da životinje imaju osećanja, baš kao i ljudi. Radosna ili tužna osećanja, osećanje bola i užitka kada osete dodir sunčevih zraka.

"Mi ne možemo to da merimo kod životinja, ali ne možemo ni kod ljudi", kaže naučnica koja radi u istraživačkom centru na Jork Univerzitetu u Torontu, Kanadi.

Montgomeri se slaže sa tim. Iako ne zna kako se hobotnica oseća u trenutku kada dopliva do nje na površinu vode da joj dodirne ruku, ona ističe da to ne možemo da tvrdimo ni za jedno živo biće. "Ne znam šta hobotnica oseća u duši. Ali ne znam ni šta moj muž oseća, odnosno da li je sreća za njega osećanje koje je isto kao i kod mene."

Važan korak ka dobrobiti životinja

Ujedinjeno Kraljevstvo je nedavno formalno priznalo da hobotnice i njima slične životinje imaju osećanja, da su svesne i da imaju sećanja na bol.

Lignje, rakovi, hobotnice, krabe, jastozi - sve su to životinje uključene u novi zakon o dobrobiti životinja koji je trenutno na dnevnom redu britanskog parlamenta.

Džonatan Birč, profesor saradnik na Londonskoj Školi Ekonomije, predvodio je tim koji je proučavao više od 300 studija pre nego što je sarađivao sa britanskom vladom na izradi zakona.

"Svi dokazi potvrđuju da su u pitanju svesne životinje. Predlažemo da se sve one uvrste u novi zakon o dobrobiti životinja. Dokazi su posebno jasni kada su u pitanju hobotnice", kaže Birč.

Profesor je istakao da nije čudno što mnogi ljudi ne mogu da saosećaju sa ovim morskim i rečnim životinjama, zato što su one toliko drugačije od nas i deluju nam strano. "To ipak ne znači da nemamo sa čim da se saosećamo, ne znači da one nemaju osećanja. Moramo da slušamo nauku i dokaze."

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka