Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ako je se studija pokaže kao tačna, ovi organizmi postaju "najneočekivaniji brbljivci u prirodi"

Prema studiji koja je sprovedena na četiri vrste pečuraka, naučnici su došli do skroz neočekivanog rezultata. Sada sledi još provera...

 Gljive pričaju Izvor: Shutterstock

Kada je Luis Kerol 1865. godine napisao Alisu u zemlji čuda, opisivao je nezamislive situacije kao što su mačka koja puši i pečurke koje govore. Iako nijedan od ovih "događaja" nije bio ukorenjen u nauci u to vreme, nova istraživanja pokazuju da pečurke zaista međusobno komuniciraju.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Royal Society Open Science, naučnici su otkrili da su ovi organizmi "najneočekivaniji brbljavci u prirodi". U svojoj studiji Endru Adamcki, profesor na čelu labaratorije u Univerzitetu Zapadna Engleska, UWE Bristol, se fokusirao na četiri vrste.

Možda će vas interesovati i :

Adamacki je primetio da su u određenim situacijama, električni signali pečuraka neobično naglašeni. 

Iz istog micelijuma, mreže filamenata nalik korenu sličnih neuronima u ljudskom telu, raste više pečuraka. Električni impulsi koje oslobađa jedna od njih putuju kroz micelijum do drugih koje rastu iz iste mreže.

"Pod pretpostavkom da pečurke koriste šiljke za električne aktivnosti prilikom komunikacije, ovim potvrđujemo da se distribucija dužine reči pečuraka podudara sa onim u ljudskim jezicima", rekao je on. "Otkrili smo da rečnik pečuraka može sadržati do 50 "reči", međutim, osnovni rečnik najčešće korišćenih reči ne prelazi više od 15 do 20 reči."

Da bi ispravno testirao svoju hipotezu da pečurke koriste jezik koji se može identifikovati, Adamcki se fokusirao na četiri određene vrste Flammulina velutipes, Schizophyllum commune, Omphalotus nidiformis i Cordyceps militaris.

Adamacki je ubacio sićušne elektrode u supstrat ili površinu na kojoj je rasla neka određena pečurka, da bi analizirao električni signal svake vrste. Prema rezultatima objavljenim u Gardijanu, pečurka Schizophyllum commune, dala je najupečatljivije rezultate.

Ove pečurke, preživljavaju hraneći se drvetom, a Adamacki je bio zapanjen kada je video oštar skok u električnim signalima pečurke kada su delovi micelijuma došli u kontakt sa komadima drveta, što sugeriše da su obaveštavale druge pečurke o prisustvu hrane.

"Ne znamo da li postoji direktna veza između uzoraka šiljaka u njima i ljudskog govora", rekao je Adamacki. "Možda ne. S druge strane, postoji mnogo sličnosti u obradi informacija u živim supstratima različitih klasa, porodica i vrsta. Samo sam bio radoznao da uporedim."

Adamacki je tvrdio da se ove prenete poruke ne razlikuju od zavijanja vukova. Vukovi redovno obaveštavaju svoj čopor o nadolazećim predatorima ili položaju plena.

Neki naučnici su skeptični prema nalazima studije. Prema Denu Beberu, mikologu sa Univerziteta u Ekseteru, mi smo daleko od stvarnog prevođenja onoga što ovi organizmi govore.

"Iako zvuči zanimljivo", primetio je on, "tumačenje u formi jezika deluje pomalo previše entuzijastično i zahtevalo bi mnogo više istraživanja i testiranja kritičnih hipoteza pre nego što vidimo "Gljivu na Gugl prevodiocu".

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka