Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Naučnici će središtu čuvenog islandskog vulkana izbušiti rupu duboku 2 kilometra

Na severoistoku Islanda, grupa međunarodnih istraživača priprema se da buši rupu dubine od dva kilometra, u srce vulkana

 krafla-vulkan-na-islandu_1645932112.jpg Izvor: Shutter

Vulkan Krafla sa svojim velikim kraterskim tirkiznim jezerom, oblacima dima i bazenima sumpornog blata jedno je od najimpresivnijih islandskih prirodnih čuda.

Na severoistoku Islanda, grupa međunarodnih istraživača priprema se da buši rupu dubine od dva kilometra, u srce vulkana. Svrha ovog "žilvernovskog" projekta je gradnja prve podzemne opservatorije magme na svetu.

Možda će vas zanimati i:

Projekat vredan 100 miliona dolara pokrenut je još 2014. godine, a prva bušenja bi trebalo da počnu 2024. U njemu učestvuju naučnici i inženjeri sa 38 istraživačkih instituta i kompanija iz 11 zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju i Francusku.

Njihova je namera da izbuše rupu do magmatske komore u vulkanu.

Prva opservatorija magme na svetu

Suprotno od lave koja izbija na površinu, magma, materijal ispod površine Zemlje, naučnicima je i dalje zagonetka.

Opservatorija u Krafli biće prva takva na svetu, rekao je Paolo Papale, vulkanolog sa italijanskog Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju INGV, prenosiIndex.hr.

"Nikada nismo ciljano proučavali podzemnu magmu. Jedino onda kad bismo slučajno nabasali na nju prilikom bušenja u vulkanima na Havajima, u Keniji i u samoj Krafli 2009", dodao je Papale.

Naučnici se nadaju da će projekat dovesti do velikog napretka u iskorištavanju geotermalne energije i da će produbiti znanje o predviđanju vulkanskih erupcija i rizika.

Ključno je znati gde se nalazi magma kako bismo bili spremni za erupciju, rekao je Papale. "Bez toga, mi smo gotovo slepi", dodao je.

Začuđeni što su tako plitko naišli na magmu

Poput mnogih naučnih dostignuća, opservatorija magme je rezultat neočekivanog otkrića.

Kad su 2009. godine inženjeri radili na proširenju geotermalne elektrane Krafla, ogromna bušilica je slučajno probušila veliki magmatski džep na dubini od 2.1 kilometra.

Dim se podigao iz bušotine, a poteklo je i nešto lave, koja je oštetila opremu za bušenje. Međutim, nije došlo do erupcije niti je iko bio povređen.

Vulkanolozi su tada shvatili da su nadomak magmatske komore, za koju procenjuju da sadrži oko 500 miliona kubnih metara magme.

Naučnici su bili začuđeni što su tako plitko naišli na magmu. Očekivali su da će morati da buše bar do dubine od 4.5 kilometara pre nego što do nje dopru.

Kasnije studije su pokazale da otkrivena magma ima slična svojstva kao ona iz erupcije Krafle iz 1724. godine, što znači da je stara barem 300 godina.

"Ovo otkriće bi moglo potencijalno da znači veliki napredak u razumevanju mnogih različitih stvari - od postanka kontinenata do dinamike vulkana i geotermalnih sastava", entuzijastično je rekao Papale.

Energija do 10 puta snažnija od one u konvencionalnim bušotinama

Slučajno otkriće magme bilo je povoljno i za Landsvirkjun, islandsku elektroenergetsku kompaniju koja upravlja tamošnjom elektranom.
Kad je tako blizu tekućoj magmi, stena doseže toliko ekstremne temperature da tečnostie postaju "superkritične", odnosno u agregatnom su stanju između tečnog i gasovitog.

Energija koja se tamo proizvede je od pet do 10 puta snažnija od one proizvedene u konvencionalnim bušotinama za geotermalne elektrane.

Temperatura pare koja je izbila na površinu tokom incidenta 2009. iznosila je 450 Celzijevih stepeni, što je najviša zabežena temperatura vulkanske pare.

Dve takve "superkritične" bušotine bile bi dovoljne da proizvedu 60 megavata električne energije, što je količina za koju je postojećoj geotermalnoj elektrani potrebno 18 bušotina.

Landsvirkjun se zato nada da će ovaj međunarodni projekt dovesti "do novih tehnologija kako bi moglo da se buši dublje i iskoristiti energija s kojom se to dosad nije moglo", rekla je Vordis Eiriksdotir, čelnica odeljenja za geotermalne operacije i upravljanje resursima u kompaniji.

Bušenje u ovoliko ekstremnom okruženju tehnički je zahtevno. Oprema mora da bude otporna na koroziju koju stvara izuzetno vruća para.

Mogućnost da poduhvat izazove vulkansku erupciju nešto je zbog čega, naravno, treba da brinemo, kaže Džon Eihelberger, geofizičar sa Univerziteta Aljaska i jedan od pokretača projekta u Krafli. "Ali to je kao da iglom bodete slona", dodao je.

"Magma je otkrivena u desetak bušotina na tri različita mesta u svetu i ništa se loše nije dogodilo", kazao je Eihelberger.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 1

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Vlajko

Bušiii hahaha. Pa onda klimatske promene Strasno

Najnovije

Priroda

Nauka