"Porodilište" staro 500 miliona godina: Misteriozna katastrofa sačuvala blago za naučnike

Možda je to područje bilo bezbedno od predatora ili je nudilo obilnu ishranu za mlade pripadnike vrsta čiji su fosili otkriveni.

Istraživači koji su kopali u blizini grada Kunming u Kini posle 500 miliona godina otkrili to groblje iz vremena kambrijuma, našavši kolekciju najstarijih i najraznovrsnijih fosilnih ostataka ikada pronađenih. Nalazište nazvano Hajan lagerštat (od nemačke reči "skladište"), sadrži više od 2.800 primeraka fosila najmanje 118 vrsta, uključujući pretke savremenih meduza, insekata, rakova, crva, trilobita i sunđera.

Otkriveno je sedamnaest novih vrsta za nauku, piše u studiji objavljenoj 28. juna u naučnom časopisu Nature ecology & evolution. Ono što je posebno zadivilno naučnike i čemu retko imaju priliku da svedoče, je činjenica da više od polovine ostataka pripada mladim jedinkama, uključujući larve mnogih stvorenja čija su mekana tkiva ostala netaknuta.

"Neverovatno je imati sve ove maloletnike", izjavio je koautor studije Džulijen Kimig, menadžer kolekcija u Muzeju i umetničkoj galeriji Zemlje i mineralnih nauka Univerziteta Pen stejt. "Juvenilni fosili su nešto što teško nalazimo, posebno kod beskičmenjaka i mekušaca."

Sloj u kome su vrste otkrivene datira od pre oko 518 miliona godina i pripada kambrijumskom periodu (pre 540 do 490 miliona godina), kada je sav život na Zemlji bio u okeanima. Poređenja radi, period trijasa, u kojem su rođeni dinosaurusi, započeo je pre oko 251 miliona godina. Ovo vreme je bilo doba procvata biološke raznolikosti, eksplozije novih vrsta koja je postavila pozornicu za sve životinjske grupe, ali i velikih izumiranja, piše "Lajv sajens", a prenosiSputnik.

Prema istraživačima, Hajan lagerštat je možda mikrokosmos priče o procvatu i padu kambrijuma. Ova uspešna kolonija imala je prave uslove za razvoj velikog broja različitih životinjskih grupa, zbog čega je verovatno i otkriven toliki broj fosila mladih jedinki.

Lagerštat je redak, drevni primer "paleo rasadnika", napisali su istraživači – ili staništa uspostavljenog samo za gnežđenje i uzgoj potomstva. Nakon što malo odrstu, kao zrela stvorenja verovatno su tražili sreću negde drugne. Možda je to područje bilo bezbedno od predatora ili je nudilo obilnu ishranu za bebe, napisao je tim. Ili je možda područje zauzimala zajednica životinja u svim fazama razvoja, pre nego što ju je "napala" druga grupa koja se uselila i počela masovno da se razmnožava, napisao je tim u svojoj studiji.

U svakom slučaju, život u Lagerštatu je očigledno bio u procvatu kada se dogodila katastrofa. Nejasno je šta je tačno prouzrokovalo masovnu smrt na tom mestu - verovatno oluja koja je podigla talog u moru ili nagli pad kiseonika, sugerisali su istraživači. Ali kakva god da je bila, katastrofa je stanovnike područja ostavila izuzetno dobro očuvanim. Neki primerci su u toliko dobrom stanju da sadrže strukture koje istraživači nikada ranije nisu videli.