Kako ne bi dolazilo do nesporazuma, tamarini su naučili da koriste akcenat svojih "komšija".
Izvor: Foto: Shutterstock
Nakon što su ispitivali ponašanje 15 različitih grupa dve vrste majmuna tamarina koji žive u brazilskom delu Amazonije, naučnici su došli do interesantnog zaključka. U ispitivanju su učestvovali crvenoruki tamarin (Saguinus midas) i šarenoliki tamarin (Saguinus bicolor).
Kritično ugrožena vrsta, šarenoliki tamarin - vrsta sa crnim, golobradim licem, belim, čupavim krznom na vratu i ramenima i bademastim donjim delom tela - najčešće nastanjuje okolinu brazilskog grada Manaus; dok crvenoruki tamarin koji ima riđe šake i stopala, a telo prekriveno crnim krznom, živi na severoistoku Amazonije.
Za razliku od ljudi, drugi primati ne koriste različite jezike. Umesto toga, oni imaju određeni broj "poziva" koje koriste u različitim kontekstima, kao što su upozorenja na predatora ili poziv na parenje. Oni ne mogu da nauče nove pozive, rekao je autor studije, dr Džejkob Dan, vanredni profesor evolucione biologije na Univerzitetu Anglia Ruskin, ali zato mogu nešto drugo, pišeThe Guardian.
Upoređivanjem snimaka ove dve vrste majmuna, sa tri lokacije - regija naseljena isključivo šarenolikim tamarinima, regija naseljena samo crvenoruki tamarini i područje naseljeno obema vrstama - istraživači su otkrili da su crvenoruki tamarini prihvatili pozive svojih suseda u zajedničkom regionu, kaže studija objavljena u časopisu Behavioural Ecology and Sociobiology Journal.
"Poziv crvenorukih tamarina postaje mnogo sličniji pozivu šarenolikih tamarina. Mislimo da je razlog to što bliski srodnici koji žive na zajedničkom području imaju istu ishranu i potrebe, pa onda dolazi do kompeticije", rekao je Dan. "Potreban im je poziv koji ove druge vrste mogu razumeti kako mogli da regulišu teritorijalne sporove".
Dve vrste ionako praktično govore istim jezikom, ali moraju da razumeju akcente jedni drugih, dodao je on.
"Tu su u pitanju nijanse u naglasku. Tako se oni poigravaju u okviru ograničenja ... mogu da učine poziv dužim ili na nešto višim ili nižim frekvencijama, ili nešto oštrijim. Oni na neki način mogu da promene buku, ali u suštini i dalje govore iste "reči". "Zašto su crvenoruki tamarini bili prilagodljiviji u poređenju sa šarenolikim tamarinima, koji naizgled nisu pokušali da se nađu na pola puta sa svojim drugarma - ostaje misterija i predmet je tekućih istraživanja", dodao je on.
