Šta se zapravo događa na dan ravnodnevice i kako se širom sveta proslavlja dan buđenja i ponovnog rođenja, saznajte u nastavku.
Astronomsko proleće na severnoj hemisferi počinje danas 20. marta i završava se 21. juna.
Prolećna ravnodnevica na severnoj hemisferi je takođe poznata kao martovska ravnodnevica, a na južnoj hemisferi je poznata kao jesenja ravnodnevica.
Martovska ravnodnevica obeležava trenutak kad Sunce preseče nebeski ekvator, zamišljenu liniju na nebu iznad Zemljinog ekvatora, s juga ka severu. Ovaj trenutak se dešava 19, 20. ili 21. marta svake godine.
Zašto se zove ravnodnevica?
Budući da će danas noć i dan biti gotovo jednake dužine, 12 sati, ceo svet ovaj događaj naziva ravnodnevicom (equinox), što u latinskom bukvalno znači jednaka noć (equi - jednaka, nox - noć).
U stvarnosti, ravnodnevice na podrazumevaju tačno 12 sati dnevne svetlosti.
Solsticijum i ravnodnevica obeležavaju ključne faze u astronomskom krugu na Zemlji. Postoje dve ravnodnevice (prolećna i jesenja) i dva solsticija (letnja i zimska).
Njihovi datumi nisu fiksni zbog eliptičnog kruženja Zemlje oko Sunca. Početkom januara, Sunce je najbliže Zemlji, a početkom jula je najudaljenije.
Šta se događa na dan ravnodnevice?
Zemljina osa je uvek pod uglom od oko 23,5 stepeni u odnosu na ekliptičnu, odnosno zamišljenu ravan koju Zemljina orbita stvara oko Sunca. Bilo kog drugog dana u godini nagib Zemljine ose je u uspravnom položaju u odnosu na sunčeve zrake.
Ravnodnevica se događa gotovo u isto vreme širom sveta. Ove godine, proleće stiže u 16 časova i 33 minuta.
