Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Prvi dan proleća: sve što treba da znate o prolećnoj ravnodnevici

Šta se zapravo događa na dan ravnodnevice i kako se širom sveta proslavlja dan buđenja i ponovnog rođenja, saznajte u nastavku.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Astronomsko proleće na severnoj hemisferi počinje danas 20. marta i završava se 21. juna. 

Prolećna ravnodnevica na severnoj hemisferi je takođe poznata kao martovska ravnodnevica, a na južnoj hemisferi je poznata kao jesenja ravnodnevica.

Martovska ravnodnevica obeležava trenutak kad Sunce preseče nebeski ekvator, zamišljenu liniju na nebu iznad Zemljinog ekvatora, s juga ka severu. Ovaj trenutak se dešava 19, 20. ili 21. marta svake godine.

Zašto se zove ravnodnevica?

Budući da će danas noć i dan biti gotovo jednake dužine, 12 sati, ceo svet ovaj događaj naziva ravnodnevicom (equinox), što u latinskom bukvalno znači jednaka noć (equi - jednaka, nox - noć).

U stvarnosti, ravnodnevice na podrazumevaju tačno 12 sati dnevne svetlosti.

Solsticijum i ravnodnevica obeležavaju ključne faze u astronomskom krugu na Zemlji. Postoje dve ravnodnevice (prolećna i jesenja) i dva solsticija (letnja i zimska).

Njihovi datumi nisu fiksni zbog eliptičnog kruženja Zemlje oko Sunca. Početkom januara, Sunce je najbliže Zemlji, a početkom jula je najudaljenije.

Šta se događa na dan ravnodnevice?

Zemljina osa je uvek pod uglom od oko 23,5 stepeni u odnosu na ekliptičnu, odnosno zamišljenu ravan koju Zemljina orbita stvara oko Sunca. Bilo kog drugog dana u godini nagib Zemljine ose je u uspravnom položaju u odnosu na sunčeve zrake.

Ravnodnevica se događa gotovo u isto vreme širom sveta. Ove godine, proleće stiže u 11 sati i 28 minuta.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka