Još od Vavilonaca narodi su se kretali ka centru sveta potiskujući druge ka periferiji. Zbog toga su karte bile omiljeno sredstvo za manipulaciju. Kada je bilo neophodno u vojne svrhe putevi, planine, šume, reke, jezera, pa čak ...
Nakon pada Berlinskog zida, Zapadni Nemci imali su priliku da među prvima posete Istočnu Nemačku i ustanove da karte koje oni imaju nisu naročito precizne, ni tačne. Kartografi Istočne Nemačke naročito su se potrudili da maksimalno otežaju orijentisanje ostavljanjem belih praznina, pogrešnim putokazima, dodavanjem raskrsnica, zatamnjivanjem visinskih crta na geografskoj karti i slično. Svrha? Da se Istočnim Nemcima oteža bežanje na Zapad, a konkretan dokaz je i to da je Zapadni Berlin u udžbenicima postojao samo kao bela praznina.
Pogledajte i: Mapa izvoza evropskih zemalja
Prema nalogu države, kartografske službe su morale da maskiraju vojne objekte, zbune potencijalne špijune i da svu moguću vojsku jednostavno sakriju na kartama.
Primer manipulacije kartama nije ništa neobično, jer je falsifikovanje staro koliko i samo čovečanstvo. Oduvek su stari narodi pokušavali da predstave svet oko sebe, jer je živi svet zahvaljujući ljudskom oku bio siguran samo do horizonta - iza te granice postojala je neizvesnost, navodi se u enciklopediji "Čudesan svet nauke".
Prva sačuvana karta sveta, kao i većina karata nastalih u preistorijsko doba, uklesana je u kamenu. Radi se o jednoj maloj tabli iz Vavilona, koja je nastala u VI veku pre Hrista i predstavlja svet kao ploču, odnosno kao ostrvo koje pliva u moru. U centru tog i takvog sveta bio je Vavilon.
Pogledajte i: Mapa drugih evropskih jezika
Tako su Vavilonci učinili isto ono što i svi drugi narodi pre njih: oni su se smatrali za centar sveta. Sve što se nalazilo izvan njihovog vidokruga i oblasti uticaja bilo je manje interesantno; na rubu sveta živeli su varvari. Oduvek su karte sveta bile skrojene onako kako su ih zamišljali oni koji su ih pravili - a tako je i danas.
