Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šta je iskrivilo stabla u "Iskrivljenoj šumi"?

„Iskrivljena šuma“ pored grada Gryfino poznata je po svojim zakrivljenim stablima. Iako postoje mnoge teorije koje su pokušale da objasne ovaj fenomen, pravi razlog još uvek nije poznat.

  Izvor: Foto: Wikimedia Commons

U ovoj se šumi nalazi oko 400 borova koji rastu zakrivljeni pod uglom od 90 stepeni, a kod većine to zakrivljenje je usmereno prema severu. Još čudnije je to što je Zakrivljena šuma okružena još većom šumom u kojoj stabla rastu ravno. Procenjuje se da su stabla zasađena 1930. godina i da su bila stara između 7 i 10 godina kad ih je zadesila nepoznata sila koja je uzrokovala njihovu zakrivljenost.

Što je uzrokovalo ovakav zakrivljeni rast stabala? Vremenski uslovi? Rat? Vanzemaljci? Ovo su neki od dosadašnjih obašnjenja.

Neki smatraju da fluktuacije u gravitaciji ili jedinstveno gravitacijsko povlačenje u ovom području mogu biti razlog, ali ne postoje nikakvi dokazi koji bi poduprli ovu bizarnu teoriju. Gravitacija predmete povlači prema dole, a ne na stranu.

Nešto verovatnija, no i dalje poprilično neverovatna teorija kaže da su velike količine snega izravnavale stabla tokom dužeg vremenskog perioda dok su još bila mlada. To bi, zajedno sa dugim otapanjem snega u proleće, moglo oblikovati stabla kada bi postojao debeli sloj snega na vrhu stabla dok su ona rasla u visinu. Ali i to je vrlo diskutabilan scenario jer stabla u okolnoj šumi rastu savršeno normalno. Bilo bi vrlo neobično da snežne oluje utiču samo na jedan deo šume, a na drugi ne.

Jedno od popularnijih objašnjenja ovog fenomena je da su tokom invazije na Poljsku u Drugom svetskom ratu neprijateljski tenkovi prolazili kroz tu šumu i sravnili mlada stabla sa zemljom. Stabla su ponovno narasla, ali iskrivljena. Međutim, opet se postavlja pitanje zašto je iskrivljen samo jedan mali deo šume? Dok se vreme poklapa jer su stabla zasađena za vreme Drugog svetskog rata, poprilično je neverovatno da su stabla uopšte preživela teške tenkove koji su prošli preko njih.

Zadnji razlog koji se navodi je i najdosadniji, a prema njemu, ova zakrivljenost stabala rezultat je čovekovog delovanja. Ovo objašnjenje ima smisla jer su sva zakrivljena stabla gotovo identična. Tokom 30-ih godina 20. veka, lokalni farmeri sadili su stabla, oblikovali ih i koristili za, na primer, izradu nameštaja ili brodova. Deo teksta iz dela „Wooden Vessel Ship Construction“ podržava ovu ideju.

„Hrastovi iz severnih delova Europe bili su dobri za izgradnju ravnih dugih dasaka, ali kvrgavi engleski Hedgerow hrast bio je najbolji za osnaživanje broda i njegovu unutrašnjost. Stabla su se namerno savijala različitim procesima kako bi se mogla iskoristiti kao građevinski materijal. Ovakvo iskrivljeno drvo nazivalo se „kompasnim.“

Invazija na Poljsku tokom Drugog svetskog rata najverovatnije je prekinula ovu praksu i onemogućila farmere da završe posao izgradnje pa su ovakva zakrivljena stabla ostala neiskorišćena.

Gradić Gryfino bio je uništen tokom rata i nije ponovno obnovljen sve do 1970-ih godina kada je na tom području izgrađena elektrana, a ova bi činjenica mogla bi da posluži kao objašnjenje zašto niko od sadašnjih stanovnika ne zna razlog koji stoji iza zakrivljenosti ovih stabala.

Niko ne može zasigurno da tvrdi šta je uzrok ovom neobičnom obliku stabala jer nema svedoka koji su živeli blizu šume dok su stabla rasla, ali poslednje objašnjenje se ipak čini najverovatnijim.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka