U izolovanom okruženju stvoren je mini ekosistem, koji pruža sve što je potrebno da bi biljka nastavila da živi…
Biljka Tradescantia deo je eksperimenta kojim je Britanac Dejvid Letimer želeo da utvrdi koliko dugo ta vrsta može da opstane u potpuno izolovanoj sredini. Ispostavilo se – veoma dugo!
Letimer je zasadio biljku u veliku staklenu bocu još 1960. godine, a 12 godina kasnije je zapečatio otvor zauvek. Danas tačno četiri decenije od zatvaranja poklopca, biljka se uspešno razvija i raste, bez trunke dodate vode ili svežeg vazduha.
Penzionisani inženjer elektrotehnike i botaničar iz hobija, Letimer se odlučio na ovaj eksperiment iz čiste radoznalosti.
„Počeo sam na Uskrs 1960. godine, kada su mini bašte u bocama bile vrlo moderne. Bio je to mali eksperiment koji je trebalo da proveri koliko dugo biljka može da preživi u izolovanom okruženju. Negova samo biljku na uobičajeni način dok nije popunila celu bocu, a onda sam je zatvorio. Neki ljudi jednostavno ne video poentu ovog poduhvata, a istina je da neke posebne suštine i nema. Jednostavno, biloj je zanimljivo videti koliko će da izdrži“, rekao je Letimer.
Prema njegovim rečima, biljka fotosintezom sama obezbeđuje vlagu, hranljive materije i kiseonik, uz pomoć sunčeve svetlosti koju apsorbuje kroz staklo. Sunčevu energiju apsorbuje danju, dok se voda koju biljka povlači korenom kondenzuje u boci i pada na dno odakle je biljka ponovo crpi.
Lišće neprekidno reciklira vazduh - izdvaja kiseonik i ugljen-dioksid, a hranljive materije dobija iz lišća koje je otpalo i truli na dnu boce. Boca u vidu bašte stvara prostor, nalik ekosistemu, u kojem biljke mogu da prežive pomoću fotosinteze i da recikliraju hranljive materije.
Izvor:Mirror
