Zašto su crvene aurore retke i kako nastaju? Prirodni fenomen prethodnih dana uočen od Škotske do juga Francuske

Jaka solarna oluja koja je udarila u magnetno polje Zemlje za vikend napdavila je spektakl na nebu iznad nas.

Priča o aurorama počinje na Suncu. Koje se ponaša kao ogromna elektrana, pri čemu se energija stvara duboko u njegovom jezgru, u kom se temperatura penje na više od 14 miliona stepeni Celzijusovih. Pritisak je toliki da atomi hidrogena zajedno stvaraju drugi element: helijum.

Ova nuklearna aktivnost otpušta energiju, a u nekim slučajevima snažna magnetna polja uspeju da se probiju kroz površinu, koja se zatim ohladi, pa se pojave tamne sunčeve pege. Električni nabijeni gas - plazma, povlači magnetno polje još više napolje, pa se ono istegne i izokrene, da bi na kraju puklo.

Nekoliko milijardi tona talasa plazme odvoji se od Sunca, i nastaje solarni vetar, koji može da postigne brzinu od osam miliona km/h, i nakon da za 18 sati stigne do Zemlje. Ovde se dešava magija.

Nevidljivi štit - zemljino magnetno polje, odbija Sunčev vetar. Magnetna polja zbijaju se, pa gas ulazi kroz dnevne strane magnetnog polja i nastaje dnevna aurora. Magnetna polja se zatim izvijaju unazad i spojaju, ali se magnetne 'gumice' lome, pa gas Sunčevog vetra prostruji nazad prema polovima Zemlje koji zatim stvaraju noćnu auroru.

Većina je uglavno čula za zelene aurore, ali kako nastaju crvene?

U zavisnosti u kom delu atmosfere se naelektrisane čestice sudaraju sa kiseonikom, svetlost koja se potom emituje bude različitih nijansi. Kada do sudara dolazi visoko u atmosferi, onda nastaju zelene nijanse, ukoliko elektroni imaju dovoljno energije da odu dublje u atmosferu - oni se sudaraju sa azotom i emituju plavu i ružičastu boju, koju mi vidimo kao ljubičastu. 

Međutim, kada se dese izuzetno snažne solarne oluje koje se probiju do visina od 200 do 300 km i sudare sa kiseonikom, mi vidimo crvene pruge. Ovaj put, solarna oluja je bila toliko snažna da je iznenadila i naučnike, a zbog svog inteziteta geomagnetna oluja je bila vidljiva od Škotske, Islanda i Holandije sve do juga Francuske. Svoj put je naknadno nastavila i do Severne Amerike.

Naučnici ističu da je tokom ove godine u februaru zabeležena slična pojava crvene aurore, međutim, njihovo pojavljivanje ovako daleko na jugu kontinenata nije skoro zabeleženo. Što svedoči o jačinama solarnih oluja koje se približavaju svom vrhuncu. Ovo znači, da bi u skorijoj budućnosti mogli da vidimo još izuzetnih pojava aurora. 

BONUS VIDEO: