Svi se pitaju šta predstavlja svetlost koja se pojavila na nebu tokom zemljotresa? Postoji nekoliko teorija

Tokom zemljotresa koji su pogodili Tursku, na nebu se pojavila svetlost za koju su se mnogi pitali - šta predstavlja? Naučnici navode da je ova misteriozna pojava nedovoljno proučavana, ali imaju nekoliko teorija o tome kako nastaje.

Poput loptastih munja, svetla zemljotresa su relativno retka i zadivljujuća, ali naučnicima je i dalje teško da objasne ovaj fenomen. Ono što dodatno komplikuje stvari jeste činjenica da ova svetla ne izgledaju uvek isto tokom zemljotresa, što izaziva brojne teorije - od toga da su u pitanju obične munje do NLO-a i vanzemaljaca. 

Frideman Frojnd, vanredni profesor fizike na Državnom univerzitetu San Hoze i istraživač u Nasinom istraživačkom centru Ames, je u intervjuu za National Geographic 2014. godine, izjavio da je ova svetla mogu da imaju mnogo različitih oblika i boja. 

65 puta je zabeleženo njihovo pojavljivanje

Kako bi detaljnije objasnili ova svetla, Frojnd i njegove kolege su proučili 65 izveštaja u kojima se spominje ovaj fenomen i objavili rezultate u Seizmološkim istraživačkim pismima tokom 2014. godine. 

Na primer, uočeno je da su 12. novembra 1988. godine, ljudi prijavili jarko ljubičasto-ružičaste svetlosne kugle iznad reke Sveti Loren u Kvebeku i to 11 dana pre snažnog zemljotresa. Dok su se u Peruu, tokom 2007. godine, pre zemljotresa jačine 8,0 stepeni po Rihteru pojavljivali bljeskovi intezivne svetlosti. Takođe, nešto slično je zabeleženo i u L'Akvili u Italiji pre zemljotresa. 

Šta izaziva ovu pojavu?

Analizirajući sve navode o fenomenu u spomenutoj studiji, Frojnd i kolege su došli do nekoliko teorija. Neke od njih kažu da svetla nastaju usled električnog naboja do kog dolazi u određenim vrstama stena tokom seizmičke aktivnosti, "kao da ste uključili bateriju u Zemljinoj kori". Poput bazalta i gabro stena - intruzivna magmatska stena, koje imaju sitne defekte u svojim kristalima i za koje se veruje da mogu da ispuste električna naelektrisanja u vazduh. Što je još jedan od dokaza, kako veruju, zbog kojih su ove svetlosti jako retke i dešavaju se u manje od 0,5 posto slučajeva. 

Rezultati jedne od studija su sugerisali da tektonski stres u stvari izaziva tzv. piezoelektrični efekat, u kom stene koje sadrže kvarc proizvode jaka električna polja ukoliko se kompresuju na određeni način. Ali pošto je jedna od komplikacija u proučavanju svetlosti zemljotresa činjenica da su nepredvidive i kratkotrajne - neki naučnici su pokušali da ponovo stvore ovaj fenomen u laboratoriji.

U studiji koju su vodili fizičari sa Univerziteta Rutgers u Nju Džersiju i koja je objavljena 2014. godine, zrna različitih materijala - brašna, plastičnih diskova, gipsa - izazvali su skokove u naponu prilikom "podsticaja". Naučnici su ovaj efekat pripisali trenju između zrna, što je u suprotnosti i sa piezoelektričnom teorijom i sa onom koju nude Frojnd i njegove kolege.