Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kakvi sve oblaci postoje? Kada naučite njihove karakteristike, prepoznavaćete ih na nebu - bez muke

Autor Aleksandra Cvetić

Oblaci nastaju kada se vazduh zasiti vodenom parom, međutim u zavisnosti od toga na kojim visinama se nalaze naučnici su klasifikovali 10 rodova.

 Oblaci_133098281.jpg Izvor: Shutterstock

VEROVATNO DA NE POSTOJI osoba na svetu koja nije legla na Zemlju i igrala igru u kojoj treba da kaže na šta je podseća oblik oblaka koji je ugledala na nebu. Pored nasumično izabranih odgovora koji zavise od maštovitosti posmatrača, postoji naučni način za opisivanje oblaka. Oblaci su podeljeni u nekoliko rodova i imaju svoja stručna imena. 

Njihova klasifikacija prema rodu koju je usvojio Međunarodni atlasa oblaka - Svetske meteorološke organizacije, predstavlja podelu prema tome na kojoj visini se formiraju i kako izgledaju. 

1. Cirus

 Cirus_1093142621.jpg Izvor: Shutterstock

Razdvojeni oblaci u vidu belih vlakana, koji podsećaju na vlasi kose. Njihovo ime potiče od grčke reči "paperjast", a interesantan podatak je da on ne pravi senku. Cirusi se obično javljaju na nadmorskim visinama između 5 i 13 km.

2. Cirokomulus

 Cirokumulus_296874194.jpg Izvor: Shutterstock

Tanak pokrivač, načinjen od mnoštva malenih i neosenčenih oblaka - zrnaste ili talasaste strukture. Oni međusobno mogu biti spojeni ili udaljeni na pravilnim odstojanjima. Najčešće se javljaju na visinama od 5 km. 

3. Cirostratus 

 Cirostratus_1642236478.jpg Izvor: Shutterstock

Javlja se kao beličast i proziran veo vlaknastog izgleda. Koji može delimično ili u potpunosti da prekrije nebo, a formira se na visinama iznad 5 km. 

4. Altokumulus

 Altokumulus_1996139987.jpg Izvor: Shutterstock

Može biti siv ili beo, tanak pokrivač od oblaka u obliku ljuspica ili valjaka, koji su uglavnom osenčeni. U nekim slučajevima su i rasplinuti ili vlaknasti, a oni takođe mogu biti i spojeni pa na tajn način formiraju trake na nebu. Najjčešće se javljaju na visinama između 2 i 7 km. 

5. Altostratus

 Altostratus_497359249.jpg Izvor: Shutterstock

Sivkast ili plavičast pokrivač, izbrazdanog izgleda. On je ujednačen i može potpuno ili delimično prekriti nebo iznad nas, međutim na njemu postoje i delovi koji su toliko tanki da između njih "probija" Sunce. Javlja se na visinama od 2 do 7 km, dok njegova debljina može da iznosi između 1.000 do 5.000 m. 

6. Nimbostratus

 Nimbostratus_2024553740.jpg Izvor: Shutterstock

Sivi sloj, koji je često tamnije nijanse, poznat je po tome da padavina iz njega u većini slučajeva stižu do tla. Debljina mu varira, ali je uvek toliko velika da kroz njega ne dopire svetlost. Ispod njega se često mogu pojaviti i niski, isprekidani oblaci. Formira se uvek na nadmorskim visinama između 2 i 4 km, a poznat je po tome da je deblji od altostratusa i da ona iznosi između 2 do 8 km. 

7. Stratokumulus

 Stratokumulus_1986654287.jpg Izvor: Shutterstock

Siv i beličasto tanak pokrivač od oblaka, koji uvek sadrži i tamne delove. Čine ga međusobno stopljeni ili razdvojeni oblaci koji podsećaju na pločice ili oblutke, karakteistični po tome da nisu vlaknasti. Najčešće se javljaju na nadmorskoj visini od 2 km, a njegova debljina se kreće od 500 do 1.000 m. 

8. Stratus

 Stratus_2073872747.jpg Izvor: Shutterstock

Običan sivkasti sloj, ujednačene baze iz kog pada sipeća kiša, susnežica ili sneg. U slučaju da kroz njega do nas dopre Sunce, konture mu se jasno ocrtavaju. Ponekad ovaj sloj može delovati i kao da je "iskidan", a najčešće se javlja na visini od 2 km. Dok se njegova debljina kreće od 10 do nekoliko stotina metara. 

9. Kumulus

 Kumulus_1879718449.jpg Izvor: Shutterstock

Razdovojeni i gusti oblaci, čija kontura na nebu se jasno ocrtava. Kako se vertikalno razdvajaju, mogu formirati gomilu koja podseća na kupole, tornjeve ili grozdove. Ukoliko ih obasja Sunce, deluju blistavo belo, dok je baza sivkasta i horizontalna. Mogu se javiti na različitim visinama, a razdvojenost između njih varira od nekoliko desetina metara do 5 km.

10. Kumulonimbus 

 Kumulonimbus_559056697.jpg Izvor: Shutterstock

Gust oblak bez vertikalne razdvojenosti, koji izgledom podseća na planinu. Jedan deo njegove gornje površine je uvek gladak ili vlaknast. Ispod tamne baze, često se mogu videti iskidani oblaci iz kojih pada najopasnija vrsta kiše - i ledenice. Formira se na visinama od 2 km, ali njegov vrh često može da dostigne i 10 km. 

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka