Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Prirodne pojave

Krivac za visoke temperature: Šta je bloking i kako smo se mi našli u njegovom centru?

Autor Milana Petrović
Autor Milana Petrović

Krivac za toplo vreme i visoke temprerature koje traju već danima je meteorološki fenomen zvani bloking.

Izvor: Shutterstock

Krivac za toplo vreme i visoke temprerature koje traju već danima je meteorološki fenomen zvani bloking, objašnjava klimatolog i profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević. On je, u svom gostovanju na RTS-u, objasnio i kako smo se mi našli u centru blikinga, ali i da li je taj fenomen opasan.

Leta koja nam se sada dešavaju i koja su nam se dešavala poslednjih 10, 15 godina postaće neka vrsta standarda u budućnosti u narednih 20 godina. Tako da ćemo očekivati da svako leto bude takvo ili malo intenzivnije, poručuje Đurđević.

Možda će vas zanimati i:

Vladimir Đurđević ističe da su u junu oboreni rekordi i bile su izuzetno visoke temperature, a nastavili smo da budemo u tom periodu vrlo toplog vremena i početkom jula.

Rizik od požara

Vladimir Đurđević je rekao da je usled ovako visokih tempertura povećan rizik od pojave požara, čak i kada nisu direktno izazvani vrućinom. Naveo je da su u Kanadi su pre nekih desetak dana probijeni svi istorijski rekordi u smislu maksimalnih temperatura. "Gradić u kome je probijen istorijski rekord, gde su izmerene enormno visoke temperature na kraju je bukvalno izgoreo. Taj grad se nije zapalio od visoke temperature, ali je neki manji požar koji je nastao dovoljan da se razbukti", dodao je Đurđević. Pored toga, kako kaže, usled tako visokih temperatura dolazi do topljenja instalacija i na taj način se mogu dogoditi požari. "Visoke temperature i suvo vreme su periodi kada je rizik veliki da se i najmanji požari raplamsaju i budu znatno ozbiljniji", upozorio je Đurđević.

"Na sreću, sutra i preksutra dolazi ozbiljnije zahlađenje, posebno u petak sa više padavina i taj dodatak padavina koji će se desiti je posebno važan pošto nekoliko nedelja smo u ozbiljnom deficitu, odnosno manjku padavina", rekao je Đurđević.

Najavio je da će posle toga biti jedan stabilniji period sa malo nižim temperaturama nego što su trenutne, tako da do kraja naredne nedelje možemo da očekujemo malo prijatnije temperature oko 30 stepeni ili nešto ispod 30 stepeni.

Kakvo će vreme biti nakon toga trenutne prognoze ne mogu tačno da nam kažu, ali kako kaže Đurđević verovatno ćemo imati još koju epizodu ovako visokih temperatura do kraja leta.

Šta je bloking i kako smo se mi našli na njegovom centru?

Krivac za ovakvo vreme je meteorološki fenomen zvani bloking, a Đurđević objašnjava da je to jedna vrsta cirkulacionog sistema velikih prostornih razmera od nekoliko hiljada kilometara.

"Radi se o sistemu viskog pritiska, mi kada gledamo severnu hemisferu imamo neka mesta gde je nizak pritisak mi to zovemo ciklonima i mesta gde je visok pritisak koja nazivamo anticiklonima", rekao je Đurđević.

"Kada se jedan anticiklon ustali na jednom mestu, kada se dobro pozicionira, onda tu vrstu cirkulacija kada imamo tako visok pritisak nazivamo blokingom. On u principu blokira vreme koje bi trebalo nekom mestu da dođe", naveo je on.

U Zapadnoj Evropi je sada prijatno vreme, a Đurđević kaže da je to upravo zbog toga što se ona nalazi na periferiji tog blokinga, a centar blokinga je trenutno iznad nas.

"Od našeg regiona pa sve do severa, do Skandinacije su izuzetno visoke temperature već danima i situacija bez padavina", kaže Đurđević.

Da li je bloking opasan?

"Ne radi se o nekoj izuzetnoj atmosferskoj pojavi jedino u situaciji kada se vreme zamrzne i tako danima manje-više imamo istu stvar onda mogu da se dese ovakve stvari da imamo jako visoke temperature", naglasio je Đurđević.

Ističe da je pojava blokinga posledica klimatskih promena, ali i to koliko se često takve situacije javljaju, kao i to koliko su uporne u smislu trajanja.

"I u prošlosti smo imali te situacije, ali trenutno pošto ima manje leda na Severnom polu u odnosu na Ekvator malo je usporeno to premeštanje vremenskih sistema, pa se često desi da se atmosfera na neki način zamrzne i da imamo danima isto vreme", objasnio je Đurđević.

"Ovakvih sitaucija će biti sve više i biće malo intenzivnije nego sada"

Izveštaj UN, koji treba da bude objavljen 2022. godine, kaže da će se neizbežno zbog klimatskih promena život drastično promeniti. Ukoliko se ništa ne promeni, godišnje će umirati 95.000 Evropljana od toplotnog udara, a ukoliko temperatura poraste za tri stepena 200 miliona ljudi je u riziku. Đurđević kaže da su se te cifre već događale.

Podsetio je da je 2010. bio toplotni talas u Rusiji kada je preko 10.000 stadalo od vrućine, a u Evropi je 2003. godine više od 35.000 ljudi umrlo.

"U Srbiji kada smo 2007. imali jedan od najjačih toplotnih talasa isto je bila povećana smrtnost i to je bila povećana za 75 procenata u odnosu na neke referentne vrednosti", dodao je on.

"Ta leta koja nam se sada dešavaju i koja su nam se dešavala poslednjih 10, 15 godina postaće neka vrsta standarda u budućnosti u narednih 20 godina. Tako da ćemo očekivati da svako leto bude takvo ili malo intenzivnije, u tom smislu i toplotni talasi tokom leta", istakao je Đurđević.

(RTS)

Možda će vas zanimati i:

Najnovije

Priroda

Nauka