Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Jedinstveni fenomeni: Cvetanje reke Tise

Tiski cvet, vrsta insekta koja je uspela da opstane uprkos raznim zagađenjima i poplavama, provodi tri godine u mulju da bi živeo tek nekoliko sati. Samo sa jednim ciljem – da produži vrstu.

  Izvor: Foto: Milenko - Milan Radišić
Sredinom juna meseca svake godine, ako su vremenski uslovi za završni razvoj larve povoljni, a voda reke dovoljno topla, počinje rojenje. Negde oko 17 časova, bez ikakve najave, iz dubine reke ka površini kreće nepregledna povorka belih larvi. Naviru u tako velikom broju da ih ni ribe ne mogu uništiti, pa najveći broj stiže na suncem obasjanu površinu vode. Tada im na leđima puca tanka opna, košuljica, i iz larve se rađa lepršavi krilati insekt, nalik na vilinog konjica.Telo im je jarkožuto, a krila braon boje,  dok  se pod zracima sunca plavičasto presijavaju. Pošto su mužjaci izbegli mnogobrojne zamke i opasnosti i izašli na svetlost dana, sa dna počinju da pristižu larve ženki. One se odmah vinu uvis, gde se ve- roje mužjaci i počinje hajka na ženke koje su sitnije od  mužjaka, imaju manje oči i repove. Telo ovih insekata je dugo oko šezdeset milimetara, a raspon krila dostiže do devedeset milimetara. U dužinu tela nisu uračunati tanki trbušni nastavci koji su znatno duži kod mužjaka, a dostižu do petnaest centimetara. Cvetanje Tise nekada je bilo mnogo intenzivnije, jer i reka je bila znatno čistija, a tok joj nisu usporavale brane. Stariji žitelji Kanjiže pamte da se nekada, u vreme najintenzivnijeg rojenja insekata, nije mogla videti druga obala, a dovitljiviji paori su uginule insekte tovarili na zaprege i njima đubrili njive, dok su ih alasi koristili kao  odlične mamce za hvatanje ribe.

Povezane vesti

Tisa, Panonska princeza

Za one  koji žive na njenim obalama, Tisa, koju  takođe zovu i Panonska princeza, predstavlja izvor života, nade i opstanka, ali i opakog, ćudljivog protivnika. Ova reka izvire na zapadnim obroncima Karpata iz dva izvora koji formiraju Belu i Crnu Tisu. Njihovim spajanjem nastaje Tisa, čiji tok prolazi kroz Panonsku niziju, a u Srbiju ulazi na 3,5 kilometara severozapadno od Đale. Njen put je izrazito krivudav, a pogotovo u delu koji prolazi kroz našu zemlju, sto je bila posebna karakteristika reke pre regulacije korita i delimičnog skraćivanja toka. Presecanjem jedne okuke između mesta Mol i Ada, koje je vršeno izmedu 1855. i 1856. godine, tok je skraćen za dva kilometra, a deo molskog atara je ostao na banatskoj strani. Današnja dužina Tise od izvora do  ušća iznosi 977 kilometara, od čega tok  kroz Srbiju iznosi 164 kilometra. Ova reka je oduvek korišćena za putnički i teretni brodski saobraćaj. U zimskim mesecima Tisa je obično pokrivena santama, a često je potpuno okovana ledom čija debljina dostiže i do dvadeset centimetara. Voda Tise je odvajkada bila bogata ribom, a nekada je u reci ižvelo oko četrdeset vrsta. Danas su u njenim vodama prisutni šaran, som, kečiga, štuka, karaš i razne vrste bele ribe.

Na ovom području, klima je izrazito kontinentalna­ hladne zime u kojima tokom meseca januara temperatura padne i do -28 stepeni po Celzijusu, i topla leta, kada tokom meseca jula temperatura ponekad dostize 39 stepeni po Celzijusu. Najčešći i najintenzivniji vetar koji se pojavljuje na ovom području jeste severozapadni. Tu je i čuveni jugoistočni vetar "košava", koji dolazi sa Karpata i u znatnoj meri utiče na temperaturu u ovim krajevima.

  Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Milenko - Milan Radišić

Tiski cvet uspeo da preživi zagađenje i obilne kiše

Tiski cvet  je nešto što postoji samo na ovoj reci, za razliku od ostalih ravničarskih tokova. Ova prastara grupa insekata bila je rasprostranjena na više reka Evrope, ali se nigde nije u takvim razmerama rojila kao na Tisi. Početkom ovog veka vrsta je nestala s područja zapadne Evrope i skoro sasvim iščezla s područja zapadne Evrope i skoro sasvim iščezla u srednjoj Evropi. U Mađarskoj se tokom 2000. godine, na primer, udesetostručila količina industrijskog otrova i cijanida posle havarije nasipa u blizini jednog rumunskog rudnika, koji je vodu Tise štitio od mešanja sa kanalom za tečni otpad. U martu iste godine, nakon obilnih kiša, popustila je još jedna brana na rumunskoj strani i došlo je do poplave velikih razmera, poremetivsi ekosistem čitavog regiona. Ipak, pošto su larve tiskog cveta u tom periodu bile ukopane duboko u mulj rečnog dna, uspele su da prežive.

Ljudi koji dolaze u junu kako bi posmatrali cvetanje Tise kažu da ih magija ovog događaja privlači više nego prizor Nijagarinih vodopada. Biti na ovoj reci u trenutku odigravanja svadbenog plesa tiskog cveta znači biti svedok snage prirode, njene preciznosti i potpune pragmatičnosti. Pojava koja se običnom posmatraču definitivno čini nasumičnom, slucčajnom i ničim najavljenom u stvari je posledica tačnog prirodnog časovnika i u njoj ništa nije prepusteno slučaju. Poput proletnjeg rađanja prirode, oživljavanja flore i faune koja je mesecima bila okovana ledom, pojava tiskog cveta na tako spektakularan način rečito govori o snazi života, o energiji obnavljanja. Upravo to privlači veliki broj znatiželjnika, ali i saznanje da se takvoj pojavi može prisustvovati samo u odreženo vreme i samo na određenom mestu.

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka