Veličanstveni nebeski svod iznad nas oduvek je predstavljao svojevrsnu misteriju. Ipak, ne i naučnicima...
Najjednostavnije objašnjenje bi glasilo: vidimo nebo kao plavo zbog načina na koji atmosfera interaguje sa sunčevom svetlošću.
Bela svetlost, uključujući sunčevu, sačinjena je od mnogih različitih boja svetlosti, od kojih svaka ima svoju odgovarajuću talasnu tužinu. Nekoliko različitih stvar može da se desi kada se svetlost sudari s materijom. Na primer, ako sunčeva svetlost prolazi kroz providni materijal, poput vode, svetlosni talasi će se refraktovati ili saviti, zbog toga što svetlost menja brzinu kojom putuje iz jedne sredine (vazduha) u drugu (vodu). Prizme lome belu svetlost na njene osnovne boje, zato što se različite talasne dužine svetlosti refraktuju pod različitim uglovima - boje putuju različitim brzinama - dok prolaze kroz prizmu.
Pogledajte i: Ljudi u prošlosti nisu mogli da vide plavu boju?
Naravno, neki objekti, poput ogledala, reflektuju svetlost u jednom pravcu. Drugi predmeti mogu da uzrokuju da se svetlost rasprši u različitim pravcima. Plavetnilo neba je rezultat određene vrste raspršivanja koja se naziva Rejlijevo rasejanje, a odnosi se na selektivno raspršivanje svetlosti od čestica koje nisu veće od jedne desetine talasne dužine svetlosti.
Saznajte i: Kina ugrožava japansko nebo
Još važnije, Rejlijevo rasejanje veoma zavisi od talasne dužine svetlosti, gde se svetlost kraće talasne dužine najviše rasipa.
U nižim slojevima atmosfere, sićušni molekuli kiseonika i azota razbacuju svetlost kraće talasne dužine, poput plave i ljubičaste, u mnogo većoj meri nego one duže talasne dužine poput crvene i žute. zapravo, raspršivanje svetlosti od 400 nanometara (ljubičasta) je 9,4 puta veće od svetlosti od 700 nanometara (crvene).
Iako atmosferske čestice više odbijaju ljubičastu, nego plavu boju, nebo deluje plavo, jer su naše oči osetljivije na plavu svetlost i zbog toga što se ljubičasta apsorbuje u gornjoj atmosferi. Tokom izlaska ili zalaska sunca, sunčeva svetlost prolazi kroz više atmosfere pre nego što dođe do naših očiju, tako da se još više plave i ljubičaste rasipa, zbog čega prolazi crvena i žuta svetlost.
