Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Prirodne pojave

Šta je zapravo Harp?

Autor Vuk Ilić
Autor Vuk Ilić

Kakav je stvarni uticaj HAARP tehnologije?

Izvor: Foto: Wikimedia Commons

Merenja promene temperature, vlažnosti, atmosferskog pritiska, vetra, padavina, atmosferskih čestica, jedan je od načina da se prati i predvidi klima. Razvoj nauke i tehnologije je vrlo važan i u ovom životnom segmentu, te smo svedoci raznih istraživanja koja ukazuju na promenu klime, ali vrlo često u šumi drugih informacija, ove retko dopru do ljudi, a i kada do njih dođu, ljudi iz često neobjašnjivih razloga budu sumnjičavi.

Jedan od najpopularnijih istraživačkih projekata u trenucima kritičnih posledica klimatskih dešavanja, a ovih dana i kod nas, jeste projekat pod nazivom HAARP (High Frequency Active Auroral Research Program). Visoko frekventni aktivni istraživački program polarne svetlosti je udruženi projekat različitih partnera: industrije, američkog ministarstva odbrane i brojnih univerziteta (Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, Tehnološkog instituta u Masačusetsu, Stenforda, Dartmouta, univerziteta u Aljasci, Tulsi, Klemsona, Pen Stejta, Merilenda i Kornel univerziteta).

Od 1990. pa sve do 2007. godine, studenti i uglavnom stručnjaci iz oblasti fizike plazme pokušavali su da istraže i razumeju kako radi vrlo složeni deo više atmosfere, koji se naziva jonosfera (a nalazi se na otprilike 80 kilometara od Zemljine površine). Ovo su pre svega radili da bi shvatili šta se dešava u jonosferi kada postoji neki snažan događaji na Suncu, poput solarnog blesaka ili geomagnetne oluje, za koje su mislili da izazivaju poremećaje u radu satelita i drugih komunikacijskih sredstava.

Povezane vesti

Budući da je Zemlja sve više bivala premrežena elektičnim i sistemima mobline telefonije, smatralo se da je veća mogućnost da snažna solarna oluja može da izazove brojne smetnje u budućnosti, te je ideja bila da se utvrdi kako jonosfera utiče na promene koje se dešavaju na Suncu.

Važan životni element – atmosfera, samo je jedan deo šireg sistema koji se naziva klimatski sistem, a koji direktno utiče na sve oblike života na zemlji, a sve češće smo svedoci njegovog velikog uticaja na živote ljudi. Pored atmosfere, ostali važni delovi jednog od najkomplikovanijih i ljudima teško dokučivih sistema tzv. klime su: hidrosfera (okeani, mora, reke, jezera), kriosfera (ledene površine zemlje, glečeri, snežni predeli), zemljina površina i biosfera (tzv. zona života).

Naučnici su posebno bili zainteresovani za oblast jonosfere zbog njene sposobnosti da utiče na radio-signale, ali i za Van Alenov pojas koji se nalazi iznad jonosfere i deo je magnetosfere, budući da radijacija u tom pojasu može da ugrozi rad satelita, objasnio je Denis Papadopulos, profesor fizike na Univerzitetu u Merilendu.

Kako bi sve to uspeli da prate, naučnici su napravili laboratoriju u Gakoni, na Aljasci, i pored kućica sa raznim dijagnostičkim instrumentima, instalirali niz od 180 visokofrekventnih antena koje zajedno mogu da emituju 3600 kilovati radio-talasa na frekvencijama od 2,8 do 10 megaherca (visokofrekventni rang) što omogućava izuzetno osetljivim instrumentima da izmere fizičke procese koji se dešavaju u tom pojasu. Ovaj istraživački kampus na Aljasci je, dok je bio aktivan, bio otvoren i za radoznale posetioce, a mnoge fotografije i objašnjenja kako napraviti HAARP-ovu antenu i dalje ljubiteljima nauke omogućavaju da i sami naprave jednu, ukoliko žele.

Ova tehnologija je bila zanimljiva i pripadnicima Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država, zbog njene šire upotrebe i to kada su u pitanju komunikacijske inovacije. Ono gde je ova nova tehnologija mogla biti upotrebljena odnosi se na komunikacije u izuzetno dubokim delovima mora ili zemlje, konkretno u slučaju komunikacije sa podmornicama, ali i detektovanju objekata duboko ispod zemlje. Daleko od toga da je ova tehnologija dovoljno moćna da utiče na promene u klimi, izazivanju zemljotresa ili promeni raspoloženja kod ljudi. Nerazumevanje tehnologije i nepoznavanje nauke o klimi doveli su do potpuno pogrešnih tumačenja upotrebe ove tehnologije.

HAARP tehnologija je testirana na sve standarde elektromagnetičke radijacije na svim lokacijama na kojima se nalazila. HAARP elektromagnetna emisija na najbližem javnom mestu niža je nego što je to slučaj u mnogim urbanim područjima gde drugi uređaji emituju elektromagnente talase.

HAARP emituje jako nisku frekvenciju radijacije te tako ne može uticati na mentalno ili zdravstveno stanje ljudi. Ispitavanja su pokazala da jonosferske oluje prouzrokovane radom Sunca nisu dovoljno jake da utiču na klimu u drugim pojasevima atmosfere, i samim tim ne postoje ni teoretske šanse da HAARP konstrukcija, inače nebrojano puta slabija, utiče na promenu lokalnog ili klimatskog pojasa većeg regiona.

Pitajte naučnika o kataklizmičnom uticaju HAARP tehnologije i on će vam se ili smejati ili se naprosto jako iznervirati: „Verovanje u takve biblijske apokaliptične priče je posledica neznanja“, kaže Umran Inan, profesor elektičnog inženjerstva sa Stenford univerziteta, čija je istraživačka grupa radila na HAARP projektu. 

Studenti i istraživači na Aljasci, kao i pripadnici vojnih industrija, još nemaju te supermoći da usmere radio-talase na više delove naše atmosfere te kreiraju štit od neprijateljskog satelita ili da prouzrokuju katastrofalne zemljotrese ili poplave, a svakako ne da putem HAARP tehnologije upravljaju umovima miliona ljudi.

Klimatski sistem planete Zemlje je mnogo složeniji nego što ljudi obično misle, a naučnici nastavljaju potragu za skrivenim tajnama njegovog funkcionisanja kako bi lakše mogli da uvere donosioce odluka, kreatore politika i širu javnost o važnosti ovog fenomena za sve ljude i druge brojne oblike života na Zemlji.

Izvor: Elementarijum

Tagovi

Najnovije

Priroda

Nauka