Zašto je matematika vremena tako složena?
Jednog dana, da bi skratio postupak i izvršio detaljnija ispitivanja, Lorenc je u program uneo podatke iz prethodnog izvršavanja. Mada je pretpostavio da će rezultat simulacije biti kao i raniji, zaprepastilo ga je to što su se prethodni i novi ispis sve više razlikovali, delovalo je kao da ne polaze iz istih brojeva. Utvrdivši da ne postoji nikakva greška u hardveru i prekucavanju, setio se da računar u memoriji čuva brojeve preciznije nego što ih ispisuje. S obzirom na to da je iskoristio izlazne podatke pri pokretanju novog ciklusa, stvorio je male razlike u vrednostima, koje su isprva delovle zanemarljivo. Bez obzira na to što su razlike u temperaturi, pritisku, brzini vetra u ova dva izvršavanja bile manje od jednog promila u početku, dovele su do toga da se vreme drastično izmeni u narednim mesecima.
Zapažanja do kojih je došao prvi put je objavio u "Žurnalu o atmosferskoj nauci" 1963. godine, citatom:
"Dva stanja koja se razlikuju za neprimetne vrednosti mogu eventualno dovesti do dva značajno različita stanja. Ako postoji greška u današnjim opservacijama – a u proizvoljnom realnom sistemu takve greške su, izgleda, neizbežne – prihvatljiva prognoza stanja u dalekoj budućnosti je najverovatnije nemoguća. U pogledu neizbežne netačnosti i nekompletnosti vremenskih posmatranja, precizne dugoročne vremenske prognoze izgleda ne postoje."
Budući da je njegov model atmosfere bio vrlo jednostavan, rezultati su se mnogo razlikovali od pretpostavljenih. Daljim istraživanjima i uzimanjem u obzir svih početnih uslova koji bi mogli da utiču na promenu klimatskog stanja, zaključio je da se ne može napraviti potpuno precizna kratkoročna vremenska prognoza, dok je dugoročna definitivno osuđena na propast. Savršena bi, osim apsolutno ispravnog modela, zahtevala i tačne vrednosti temperature, vetra, vlažnosti vazduha i ostalih parametara svuda u svetu u istom trenutku, što je gotovo nemoguće izvesti, a svaka minimalna greška bi dovela do značajno različitih prilika.
