Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Jedna vrsta biljaka je od mesožderke evoluirala u klozete za sisare - sada je poznato i kakve koristi imaju od toga

Umesto da hvataju insekte i vare ih, nekolicina biljaka mesožderki je sada razvila drugačiju taktiku preživljavanja.

 Biljke mesožderke_1040337514.jpg Izvor: Shutterstock

UGLAVNOM kada razmišljamo o biljkama mesožderkama u našoj glavi se pojavi scena u kojoj ona zatvara svoje listove i u smrtonosnoj zamci onemogućava beg svom plenu. Ali, sem naučnika, gotovo niko se ne zapita zbog čega su one postale predatori - karakteristika koja nije svojstvena biljkama.

Razlog zašto su određene biljke razvile ovu sposobnost leži u činjenici da je ovo bio vid adaptacije na zemljišta u kojima nema puno minerala. Kako bi došle do njih, one su počele da se hrane protozoama i insektima, iako se i dalje hrane putem fotosinteze. Stoga, ne čudi da su one vremenom nastavile da evoluiraju u tom pravcu i pronalaze nove načine da opstanu.

Do sada je već bilo potvrđeno da su neke od biljaka mesožderki iz roda Nepenthes na Malezijskom Borneu razvile obostrano koristan odnos sa verirovkama, tako što ove sićušne životinje odlažu svoj izmet bogat azotom unutar njih, ali i sa pacovima, pticama i slepim miševima. Ali nikome do sada nije bilo u potpunosti jasno zašto je do ovoga došlo?

Najnovija studija koja se bavila istraživanjem 10 različitih vrsta biljki mesožderki iz roda Nepenthes na Malezijskom Borneu pozabavila se ovim pitanjem i otkrila da su one sa hvatanja i varenja insekata prešle na upijanje životinjskog izmeta iz istog razloga iz kog su postale mesožderke - kako bi prikupile što više hranljivih materija iz okruženja. A promena, se ispostavila izuzetno korisnom jer preko njega sada mogu da "preuzmu" daleko više azota nego što bi to postigle samo "grickajući" plen. 

"Otkrili smo da su koncentracije azota i do dva puta veće kod vrsta koje prikupljaju izmet sisara nego kod drugia Nepenthes-a.", kaže Alaster Robinson, botaničar iz Kraljevske botaničke bašte Viktorija u Australiji. On ističe da je prilikom posmatranja otkriveno i da su ovu krakterstiku uglavno razvile biljke na višim nadmorskim visinama, drugim rečima, na mestima gde ima manje insekata. 

Istraživanje je objavljeno u Annals of Botany. 

Možda će vas ineteresovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka