Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Iz jednog semena se razvijala 4.500 godina: Naučnici slučajno otkrili najveću biljku na svetu

Naučnici su došli do slučajnog otkrića biljke koja se poslednjih 4.500 godina neprestano širi, prilikom ispitivanja genetske raznovrsnosti biljaka u Zalivu ajkula.

 Morske trave u Zalivu ajkula Izvor: Shutterstock

Istraživači sa Univerziteta Zapadna Australija i Univerziteta Flinders su otkrili ogromnu livadu od Posejdonove trave. Ova morska trava latinskog imena Posidonia australis, je otkrivena duž zapadne obale Australije u plitkim vodama Zaliva ajkula.

Možda će vas interesovati i:

Iako je prvobitni cilj istraživanja bio da otkriju koliko različitih vrsta biljaka ima u spomenutom zalivu, detaljnim genetskim analizama su utvrdili da je ogromna livada u stvari jedinstvena biljka koja se duž obale zapadne Australije proširila iz jednog semena.

Kako australijski istraživači navode, ova podvodna livada prekriva morsko dno na površini od 200 kilometara kvadratnih. A za potrebe svojih istraživanja prikupili su uzorke i ispitali 18.000 genetskih markera kako bi kreirali genetički profil za svaki od uzorka.

Neočekivano otkriće

"Otkriće nas je oduševilo. Radilo se o samo jednom profilu", rekla je autorka studije Džejn Edgelo.

Ona ističe da je iz samo jednog semena nikla džinovska vodena biljka koja se raširila tokom vremena na skoro 200 km kvadratnih. Na taj način biljka iz Zaliva ajkula je postala najpoznatiji primer svoje vrste na Zemlji.

"Izgleda da je izuzetno otporna jer je izložena širokom rasponu temperatura i saliniteta, ali i ekstremnoj količini svetlosti, a takva kombinacija za većinu biljaka predstavlja vrlo stresno okruženje", dodala je jedna od saradnica Elizabet Sinkler.

Godišnje ova vrsta biljke naraste i do 35 cm, stoga su naučnici procenili da joj je trebalo oko 4500 godina da bi dostigla trenutne razmere.

Njena svojstva zbunjuju naučnike

Istraživači sumnjaju da se još jedan deo priče o uspehu P. australis može pripisati neobičnoj genetskoj supermoći koje biljke poseduju, a koja im omogućava da naprave dodatnu kopiju genoma. Na ovaj način one udvostručuju količinu DNK materijala koji mogu da iskoriste prilikom prilagođavanja na ekstremne promene.

Poliploidne biljke se smatraju i "evolucionim ćorsokacima" jer su mnoge od njih sterilne, što znači da se ne mogu seksualno razmnožavati, dodala je Sinkler. Ovo ograničava biljake da mutiraju, što je ključni deo evolucije. Međutim, ova odlika je možda jedina šansa za biljke koje se suočavaju sa izumiranjem usled ekstremnih promena u uslovima životne sredine.

P. australis je verovatno nastavio da napreduje milenijuma zbog svoje otpornosti na promene dok su druge lokalne vrste morskih trava nastavile da se razmnožavaju seksualno, što je energetski skupo. Bez potrebe da se takmiči za prostor ili da preusmeri energiju na reprodukciju, P. australis je mogla da se klonira istim tempom i na taj način da zadominira lokalnim ekosistemom, zaključila je autorka studije.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka