ZOV CVETA: Dovitljivost prirode nema granica - posebno kada je u pitanju GLAD

Cvetovi pojedinih tropskih biljaka reflektuju zvuk, tako da slepi miševi koji se hrane nektarom mogu lakše da ih pronađu.

Da li zdeličasti oblik zaista pomaže slepim miševima da lakše pronađu cvet? Po povratku u laboratoriju Simon je otkrio da replika latice u obliku zdele postavljena iznad hranilice upola skraćuje vreme koje je slepom mišu potrebno da je nađe, dok ravna, nemodifikovana replika tek neznatno poboljšava vreme traženja u odnosu na potpuno neobeleženu hranilicu.

"Normalna, ravna latica samo kratko zatrepti kad se zvuk odbije od nje", objašnjava Simon, "dok latica u obliku zdele šalje veoma jak povratni signal, i to više puta, iz prilično širokog ugla dok se slepi miš približava. To je kao pravi svetionik jer šalje eho sa jedinstvenom bojom zvuka, koji se izdvaja poput šarenog cveta u zelenoj vegetaciji."

Simon, koji je u međuvremenu diplomirao, napravio je posle toga mobilnu robotsku glavu slepog miša. Montirao je mali ultrazvučni zvučnik i dva prijemnika u trougao načinjen u obliku nosa i ušiju slepog miša. Emitovao je složene zvuke modulisane frekvencije – kao one što ih ispuštaju slepi miševi koji se hrane nektarom – kroz robotski nos na cvetove pričvršćene na jedan rotirajući stalak i snimao njihov eho u elektronskim ušima slepog miša. Na taj način prikupio je ehoakustične "potpise" cvetova 65 vrsta biljaka koje oprašuju slepi miševi. Svaki cvet koji je Simon testirao imao je jedinstven i prepoznatljiv akustični paraf.

Sve u svemu, Simon je otkrio da svi ovi cvetovi dele nekoliko opštih zvučnih adaptacija. Svi imaju voštanu površinu koja veoma dobro reflektuje zvuk, a njihova veličina i oblik neverovatno su dosledni od primerka do primerka. Uzevši eho otiske 36 cvetova od 12 vrsta kao osnovu za poređenje, Simon (sada već dr Simon) samo je na osnovu zvuka napisao program kojim je klasifikovao 130 novih cvetova do nivoa vrste. Program je potvrdio nešto što su slepi miševi odavno znali: da neki cvetovi govore svojim jezikom.

ZBOG ČEGA BILJKE ULAŽU toliko mnogo u privlačenje i nagrađivanje slepih miševa? "Pa zato što su slepi miševi najdelotvorniji oprašivači", kaže Simon. "Oni to zaslužuju."

Istraživanje koje je 2010. godine sproveo evolucioni ekolog Nejtan Mučhala sa Univerziteta Misuri – Sent Luis, u kojoj je poredio kolibrije i slepe miševe u Ekvadoru, pokazalo je da jedan slepi miš u proseku prenese deset puta više polenovih zrnaca od svog ptičjeg kolege. Osim toga, slepi miševi prenose polen i na znatno veće razdaljine. Računa se da kolibriji raznose polen u radijusu od oko 200 metara. A putnik na najduže staze među slepim miševima, Leptonycteris curasoae, preleti i po 50 kilometara u potrazi za hranom. Za tropske šumske biljke, koje su obično široko rasprostranjene, veliki radijus slepih miševa predstavlja veliku prednost. Ovi oprašivači na velike daljine postaju sve važniji jer se šume zbog iskrčivanja sve više rasparčavaju. 

Davnih 1790-ih italijanskom biologu Lazaru Spalancaniju smejali su se što je rekao da slepi miševi koriste uši da bi videli u mraku. Sto pedeset godina kasnije, krajem 1930-ih, naučnici su otkrili kako to slepi miševi rade. A danas, 75 godina posle toga, znamo da su, uporedo sa sposobnošću slepih miševa da "vide" pomoću zvuka, i same biljke oblikovale svoje cvetove da se bolje čuju, postavši jednako privlačne slepim miševima kao i one što preko dana svojim jarkim bojama privlače druge oprašivače. Upravo u takvim složenim međusobnim odnosima priroda pokazuje svoju najveću magiju.

POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA

Možda će vas zanimati i: