Cvetovi pojedinih tropskih biljaka reflektuju zvuk, tako da slepi miševi koji se hrane nektarom mogu lakše da ih pronađu.
Izvor: Fotografija: Merlin Tatl
Dovitljivost prirode nema granica. Uzmimo, na primer, slučaj slepog miša koji pije nektar i loze koja cveta noću, dve vrste čiji je život isprepletan u nizinskim tropskim šumama Centralne Amerike.
Glossophaga commissarisi, sićušni krilati sisar, čije telo nije veće od ljudskog palca, leprša između cvetova biljke Mucuna holtonii i srče nektar slično kao što to čine kolibri i bumbar. A odužiće se tako što će oprašiti biljku. Preko dana cvetovi privlače svoje oprašivače jarkim bojama, kao što su ljubičastocrvena i ružičasta, ali noću, kada čak i najjače boje deluju bledo na mesečini, cvetovi Mucune koriste zvuk da bi privukli slepe miševe.
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Eho iz ovog voštanog, zvonastog cveta odozgo privukao je slepog miša posutog polenom. Foto: Merlin Tatl
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Merlin Tatl je presekao ovaj cvet da bi snimio kako slepi miš svojim jezikom liže nektar dok ga prašnici zasipaju polenom po glavi. Foto: Merlin Tatl
U biološkoj stanici La Selva u severnoj Kostariki jedna krepka stara Mucuna isplela je iznad jedne šumske čistine pravi baldahin od lišća, sa koga vise brojni cvetovi na svojim dugim zelenim stabljikama. Klateći se ovako okačeni o zeleni svod, cvetovi podsećaju na lustere u nekoj zamračenoj dvorani, a svaka cvast, široka kao dlan, sastoji se od rozete svetložutih pupoljaka mahunastog oblika na svojim zakrivljenim drškama.
U sumrak se pupoljci pripremaju da dočekaju slepe miševe. Najpre se lagano otvara zelenkasta latica na vrhu koja poput kapice pokriva pupoljak. Ona se na kraju uspravi i stoji nad cvetom kao neki blistavi svetionik. Zatim se otvaraju dve bočne latice ispod nje, otkrivajući pukotinu na vrhu mahune. Iz te pukotine počinje da se širi blagi, primamljivi miris belog luka, koji treba da iz daljine privuče Mucunine krilate poslužitelje na domet zvuka.
Slepi miševi koriste zvuk visoke frekvencije kao alat. Koristeći svoje glasne žice, oni kroz nozdrve ili usta ispuštaju kratke zvučne signale i prave vazdušne talase koji se odbijaju natrag do njihovih osetljivih ušiju. Dobijene informacije se obrađuju trenutno i neprekidno, što slepim miševima omogućava da menjaju svoj kurs u toku leta, bilo da jure za komarcima, bilo da lepršaju kroz procvale krošnje drveća.
Većina slepih miševa hrani se insektima i često koristi snažne zvučne signale koji se čuju nadaleko, ispuštajući ih pri svakom zamahu svojih krila. Vrste koje se hrane nektarom emituju tiše, ali vrlo složene zvuke, koje naučnici nazivaju modulisanom frekvencijom. Ovi zvuci ne putuju daleko, ali zato prenose detaljne informacije. Najviše efekta imaju u dometu do četiri metra, a sadrže vrlo precizne informacije o veličini objekta, njegovom obliku, poziciji, teksturi, uglu, dubini i drugim karakteristikama koje razumeju jedino slepi miševi.
U zamračenoj dvorani Mucuna u La Selvi latice-svetionici sa svojim peharastim oblikom imaju ulogu ogledala jer hvataju zvučne signale slepih miševa i šalju jasnu i glasnu povratnu informaciju. Sa svojim očima, ušima i nosem usmerenim ka svetioniku, slepi miš u punoj brzini uleće pravo u zagrljaj cvasti.
Slepi miševi koji se hrane nektarom razvili su vrlo plodnu međusobnu saradnju sa određenim familijama biljaka cvetnica. Ovaj odnos biolozi nazivaju hiropterofilijom, od reči chiroptera, naučnog naziva za red slepih miševa sisavaca, i grčke reči philia u značenju "prijateljstvo, ljubav"
Sve je kao skrojeno za slepog miša. Zaronivši glavu u peharasti otvor, on se okači kandžicama za osnovu pupoljka, podvije rep i zadigne zadnje nožice. Tako okačen za mahunu, on zabada svoju njuškicu u otvor koji miriše na beli luk. Njegov dugački jezik odapinje skriveni okidač i mahuna jednostavno eksplodira. I dok svoj jezik zavlači duboko u cvet i liže nektar, prašnici se rasprskavaju kao da su pod oprugom i posipaju mu leđa prahom zlatnog polena.
Paf! Paf! Paf! Cvetovi se s praskom otvaraju jedan za drugim, a slepi miševi im oližu nektar i odlaze. Njihov visokooktanski metabolizam i oskudna ishrana šećernom vodicom ne dopuštaju im da se odmaraju. Svaki slepi miš obiđe po nekoliko stotina cvetova za jednu noć. Mucuna holtonii, sa svojim rasprskavajućim mehanizmom i izdašnom dozom nektara, ubraja se među retke biljke koje omogućavaju slepim miševima da slete. Kod manje darežljivih biljaka slepi miš posrče nektar iz cveta za jednu petinu sekunde i to lebdeći u vazduhu.
NEKIH ČETRDESETAK VRSTA iz podporodice Glossophaginae u samoj je eliti među slepim miševima koji se hrane nektarom. Oni pripadaju familiji slepih miševa lisnatog nosa iz Novog sveta, koji naseljavaju tropske i suptropske krajeve zapadne hemisfere. Njihove mesnate nosne izrasline, poznate kao nosni listići, služe za fino podešavanje virtuoznih tonova eholokacije.
Slepi miševi koji se hrane nektarom razvili su vrlo plodnu međusobnu saradnju sa određenim familijama biljaka cvetnica. Ovaj odnos biolozi nazivaju hiropterofilijom, od reči chiroptera, naučnog naziva za red slepih miševa sisavaca, i grčke reči philia u značenju "prijateljstvo, ljubav". Ali ovde nije u pitanju nikakva ljubavna priča. Glavni motiv ovog partnerstva između slepih miševa i biljaka nije romansa već osnovni zadatak svih živih bića: opstanak i reprodukcija.
Razmena nektara za uslugu oprašivanja je delikatna i pred biljke postavlja dilemu. Ona, s jedne strane, primorava biljke da budu štedljive sa svojim nektarom jer ako se slepi miševi brzo zasite, posetiće manji broj cvetova. A s druge strane, opet, ako biljka bude suviše škrta, slepi miš će otići kod druge mušterije. Tokom milenijuma evolucije biljke koje oprašuju slepi miševi došle su do izvanrednog rešenja. Problem kvantiteta (i kvaliteta) nektara prevazišle su tako što su slepim miševima u najvećoj mogućoj meri olakšale proces ishrane.
Tako biljke koje cvetaju noću nude svoje cvetove na izloženim mestima kuda slepi miševi često proleću, pa ih lako pronađu i napiju se nektara, a pritom su bezbedni od grabljivica na drveću kao što su zmije i oposumi. Miris njihovih cvetova začinjen je jedinjenjima sumpora, koja neodoljivo privlače slepe miševe iz velike daljine. (Ali to ne važi i za ljude: miris ovih cvetova opisivan je uglavnom kao odvratan; ponekad podseća na kupus, kelerabu i beli luk; ponekad na vlažno, trulo lišće, kiselo mleko, ustajalu mokraću, oposuma, tvora, strvinu i leš.) Mucuna i neke druge biljke otišle su korak dalje. Oblikovale su svoje cvetove tako da reflektuju zvuke do ušiju slepog miša.
SVE DO 1999. GODINE niko nije ni slutio da biljke koriste oblike koji reflektuju zvuk do slepih miševa. Te godine su biolozi Dagmar i Oto fon Helfersen, bračni par sa Univerziteta Erlangen u Nemačkoj, ispitivali akustiku kod slepih miševa u La Selvi. Dagmar se učinilo da Mucunina uspravna latica neodoljivo liči na reflektor zvuka i da emituje vrlo upadljiv akustični signal, slično kao što svetionik emituje snop svetlosti. Terenski eksperimenti sa modifikovanim laticama Mucune potvrdili su teoriju.
Fon Helfersenovi su svoja istraživanja nastavili sa proširenim ispitivanjem odjeka zvuka od cvetova, koristeći pritom koloniju zatočenih slepih miševa u svojoj laboratoriji u Erlangenu. Pod njihovim nadzorom Ralf Simon, jedan od studenata-asistenata na projektu, trenirao je slepe miševe da piju nektar iz raznih hranilica različitog oblika. Ispostavilo se da najlakše pronalaze okrugle, udubljene oblike.
Simon je posle toga pronašao takve oblike na cvetovima u prirodi, uključujući i jedan sa laticom u obliku zdele koji je zapazio u jednom prirodnjačkom časopisu. (Zbog jedrih, crvenih izraslina sa nektarom u časopisu su cvet pogrešno proglasili voćem.) Zainteresovan, otputovao je na Kubu, gde je biljka bila fotografisana. Šćućuren sam noću u šumi, naučnik je ushićeno posmatrao kako slepi miševi piju nektar dok ih cvet zasipa zlatnim polenovim prahom, što je potvrdilo njegovu pretpostavku.
