Stanovnici ovog gradića su evakuisani - naučnici čekaju: Velika količina magme se nakupila tamo gde niko nije očekivao

14.11.2023 08:49

Naučnici sumnjaju da se velika količina magme skupila ispod Grindavika, i da zajedno sa gomilom potresa najavljuje potencijalno snažnu erupciju.

Island seizmička aktivnost-0821298915.jpg

Izvor: SOPA Images / Sipa Press / Profimedia

Poluostrvo Rejkjanes na jugozapadu Islanda nije nepoznato po vulkanskim erupcijama. Izbijanje lave u udaljenoj dolini tokom marta 2021. označilo je njihov početak nakon osam vekova - i od tada su se desile još dve erupcije. Četvrta se smatrala neizbežnom, a istraživači su se nadali da će to biti još jedna "relativno sigurna" erupcija daleko od naseljenih regija.

Trenutno se čini da su te nade bile previše optimisitčne. Intenzivna serija zemljotresa koja je počela krajem oktobra dostigla je zenit prošlog petka kada je seizmička aktivnost migrirala prema priobalnom gradu Grindavik, u kom živi 3.500 ljudi. Stručnjaci veruju da se velika količina magme nakupila neposredno ispod grada, što je uzrokovalo brzu evakuaciju.

Vulkanolozi veruju da je šansa za erupciju velika i brinu da bi obilje lave moglo da se izlije direktno u grad ili u njegovoj blizini."Naredni dani su ispunjeni neizvesnošću", tvrdi Tom Vinder, seizmolog sa Univerziteta Kembridž.

Još uvek postoji mala šansa da magma neće uspeti da pronađe put do površine, što bi značilo da će sve proći bez erupcije. Najgori scenario bi međutim, uključivao uništenje grada, praćeno eksplozijama koje proizvodi pepeo na obali, ukoliko lava udari u more.

"Moja reakcija je do sada bila uglavnom emocionalna uznemirenost, a ne naučna radoznalost", kaže Evgenija Iljinskaja, vulkanolog sa Univerziteta u Lidsu, koja je odrasla na Islandu. "Još uvek ne mogu da zamislim napuštanje doma usred noći ne znajući da li ću ga ponovo videti."

Ponovno buđenje magme

Smatra se da vulkanske erupcije na poluostrvu Rejkjanes u poslednjih nekoliko godina predstavljaju novu eru aktivnosti. Poslednji put kada je region buknuo, između 1210. i 1240. godine, dogodilo se nekoliko erupcija jer su se višestruke pukotine sporadično otvarale i propuštale na površinu rastopljene stene - period poznat kao "Rejkjanes požari".

Nakon toga, do 19. marta 2021. nijedna lava nije izbila na površinu poluostrva: ali nakon 15 meseci sve intenzivnijih i češćih potresa, pukotine su se pojavile u blizini vulkanske planine Fagradalsfjala. Žestoka erupcija, sa fontanama i rekama tečne lave, dogodila se u dolini udaljenoj nekoliko kilometara od građevina.

Ta erupcija se završila šest meseci kasnije, a usledila je druga, manja erupcija na severoistoku u avgustu 2022., koja je trajala tri nedelje. Treća pukotina se pojavila, ponovo na severoistoku, u julu ove godine, izazvavši erupciju koja je trajala skoro mesec dana. Do ove faze, vulkanolozi su bili uvereni da su opisani događaji svojevrsni nastavak "Rejkjanesovih požara", novog višedecenijskog perioda sporadičnih erupcija pukotina.

Naučnici su sumnjali da će sledeću erupciju pratiti sličan obrazac kao prethodne tri: mnogo manjih zemljotresa dok magma probija stenu na svom putu do plitkih delova kore, propraćeno menjanjem oblika tla kako bi se prilagodila magmi koja se pomera.

Očekivalo se da će lokacija četvrte erupcije biti u istoj oblasti u blizini Fagradalsfjala. Ali nedavni nagli potresi sugerišu da je magma u pokretu - izgleda da se ne kreće direktno ka površini, već horizontalno ispod zemlje. Ovog puta stvari izgledaju drugačije.

Deformacija tla je dramatičnija, što sugeriše da je brzina protoka magme najmanje dva puta veća nego tokom prethodne tri erupcije. Zabrinjavajuće je to što lokacija svih ovih geoloških aktivnosti nije u blizini Fagradalsfjala, već kod planine u blizini Plave lagune - turističke atrakcije - Grindavika i geotermalne elektrane Svartsengi.

Erupcija u ovom delu bi mogla da ugrozi bilo koji od ovih lokaliteta. "Aktivnosti kod Svartsengiju iznenadila je mnoge", kaže Vinder.

Nejasan je razlog zašto je magma krenula u ovom pravcu, umesto da prati putanju prethodne tri erupcije. Duboka magma ovde ima najmanje dva puta ka površini, kaže Porvaldur Pordjarson, vulkanolog sa Univerziteta Islanda. Ali "zašto rade polunezavisno je prava zagonetka".

Krizni režim

Zabeleženo je nekoliko perioda aktivnosti tla u ovoj oblasti poslednjih godina, što sugeriše da se magma akumulirala ili pomerala ispod. Ali prethodnih puta, aktivnost se brzo smirivala, a magma nije izbijala na površinu. "Očekivao sam da će ovo proći kao i prethodnih puta", kaže Edvard Maršal, geohemičar sa Univerziteta Islanda.

Ipak, planovi preventivne evakuacije za Grindavik postoje, a radnici su preduzeli korake kako bi osigurali da elektrana - kritična za region, posebno tokom zime - može da radi na daljinu. Sve jači zemljotresi su 9. novembra takođe primorali nadležene u Plavoj laguni da privremeno zatvore vrata atrakcije i evakuišu svoje goste na drugo mesto.

Zatim, tokom popodneva 10. novembra, "stvari su se zakomplikovale", kaže Vinder. Ogroman skok seizmičke aktivnosti doveo je do toga da se poluostrvo zatreslo, usled nekoliko desetina zemljotresa jačine 4 ili više stepeni Rihtera koji su oštetili puteve i nekoliko zgrada. Do kraja oktobra, preko 24.000 potresa je pogodilo poluostrvo.

Magma se sada ubrzano uzdiže - a promena od blago zabrinjavajuće aktivnosti, do sloja magme koji je eksplodirao kroz stare geološke slojeve zapanjila je naučnike. "Bio sam zapanjen brzinom tranzicije", kaže Vinder.

Proglašeno je vanredno stanje, a do petka uveče islandski meteorološki zavod je prognozirao da će se erupcija desiti u narednih nekoliko dana. "Iznenadno ubrizgavanje nasipa je promenilo igru", kaže Maršal - ta rastopljena stena sada ima održiv put do površine. Na osnovu toga koliko se kora napreže, moguće je da je u pitanju ogromna količina magme, veća nego kod prethodne tri erupcije.

Stručnjaci su prvobitno mislili da će do erupcije najverovatnije doći oko starih kratera na severoistoku grada - oblasti slabijeg tla koje bi magma mogla da lakše probije. Ali stvari su se pogoršale kada je u petak, seizmička tutnjava migrirala prema samom Grindaviku - što znači da do erupcije može doći u blizini grada ili direktno u njemu.

Tog dana, blizu ponoći, vlada je naredila obaveznu i hitnu evakuaciju, koja je završena otprilike dva sata kasnije. Te noći seizmička aktivnost se proširila na more. Erupcija bi ovde "generisala mnogo pepela i opasnih gasova, kao i paru, i više eksplozivne aktivnosti", kaže Majk Barton, vulkanolog sa Univerziteta u Mančesteru.

Ako se to dogodi, najverovatnije će postojati opasnost za Island, a ne šira, kao što je bio slučaj tokom erupcije Ejafjalajokula 2010. - erupcija ispod ledene kape koja je stvorila kolosalan stub pepela koji je privremeno zatvorio vazdušni prostor iznad dela Evrope.

Do večeri 11. novembra, magma je bila na manje od pola kilometra od površine, a koridor mogućeg mesta erupcije je narastao na preko 10 km, protežući se od kratera, preko Grindavika, do obale.

Isčekivanje

Do ponedeljka je seizmička aktivnost postala manje intenzivna. Ali to ne znači da do erupcije neće doći - već to, najverovatnije sugeriše upravo suprotno.

Seizmička aktivnost je opala nešto pre poslednje tri erupcije, što sugeriše da magma nije morala da razbija stene isti intezitetom dok se približavala površini.

Izbijanje u Fagradalsfjalau 2021. počelo je tri nedelje nakon što se magma podigla do plitkih delova kore. Što sugeriše da bi mogle da prođu nedelje, a ne dani, pre nego što Grindavik dočeka erupciju, "tako da će stanovnici Grindavika možda morati da se udobno sklone negde drugde", kaže Maršal.

Eventualni izliv bi mogao da predstavlja izlivanje lave iz dela koridora ili bi rastopljeni kamen mogao da šiklja preko cele linije. "Neki od najgorih interpretacija sugerišu tok veći od Holuhrauna", kaže Iljinskaja, podsećajući se na islandsku erupciju 2014. i 2015. koja je prekrila preko 50 km² zemlje lavom - veličina Menhetna. Ali za razliku od ovog predstojećeg izbijanja, ta erupcija se desila na udaljenoj lokaciji.

Takođe, mala je šansa da do erupcije neće doći. To bi bilo iznenađenje za naučnike, a olakšanje za one na Islandu - ali tenzija će ostati, uz mnoga pitanja zašto su sve te geološke aktivnosti rezultirale neuspehom.

Većina stručnjaka se kladi da će se pojaviti sveža lava. Islandski meteorološki zavod smatra da je verovatnoća erupcije u narednim danima "velika", a islandske vlasti i naučnici, koji rade danonoćno na očuvanju života i infrastrukture, nadaju se najboljem dok se pripremaju za najgore.

"Mislim da moramo da očekujemo neočekivano", kaže Barton.

Tekst je prvobitno objavljen na američkom sajtu National Geographic-a.