Stigla je u centar za rehabilitaciju povređena - i usledio je obrt: Upoznajte prvog potvrđenog hibrida psa-lisicu

Nakon što je neobična životinja doneta u rehabilitacioni centar, zaposleni su primetili njen čudan izgled i ponašanje. Potom su usledile genetske pretrage.

Životinja je izgledala i lajala kao pas - doduše imala je duge, šiljate, lisičje uši - ali se takođe skrivala po žbunju, što je bilo tipično za lokalnu Pampas lisicu, i odbijala uobičajenu hranu za pse, umesto toga radije je jela pacove.

Čuvari su počeli da se pitaju da li je to možda hibrid - mešavina domaćeg psa i nekog lokalnog divljeg kanida. Kontaktirali su genetičare Talesa Renata Ohotorena de Freitasa sa Federalnog univerziteta Rio Grande do Sul i Rafaela Kretšmera sa Federalnog Univerziteta de Pelotas koji su prošlog meseca objavili studiju koja potvrđuje da je životinja prvi dokumentovani pas-lisica na svetu. Nalaz je uzbudio i zaintrigirao stručnjake za genetiku životinja.

"Kakva čudna hibridna zver!" napisao je Roland Kejs, biolog sa Državnog univerziteta Severne Karoline i Muzeja prirodnih nauka Severne Karoline, na mreži X (bivši Tviter), pored fotografije stvorenja i linka koji vodi do studije.

On je dodao da iako je hibridizacija među vrstama dobro poznata između bliže srodnih životinja kao što su psi i vukovi, domaći pas (canis lupus familiaris) i Pampas lisica (Lycalopex gymnocercus) pripadaju "različitim rodovima razdvojenim sa 6,7 miliona godina evolucije".

"Ovo je nešto što možete videti među krošnjama, ali ne i na kičmenjacima", rekla je Loren Rajzberg, genetičar sa Univerziteta Britanske Kolumbije. "To je kao da ljudi stvore održiv hibrid sa šimpanzama!"

Stvorenje je dobilo ime "Dogksim", i ova ženka predstavlja rezultat ukrštanja između 'pasa' i 'graxaim do campo', portugalskog naziva za Pampas lisicu. I iako je prva, moguće da nije i poslednji te vrste. Izmene u životnim sredinama bi u budućnosti mogle da utiču na stvaranje hibrida pasa i lisica - događaj koji bi mogao da ima ozbiljne posledice.

Otkriće hibrida

Prvi korak u potvrđivanju mogućnosti da je Dogksim hibrid bio je određivanje broja hromozoma u njegovim ćelijama. Ispostavilo se da ih ima ukupno 76, trag koji će naučnicima biti od koristi da odrede njenu vrstu jer generalno svaka ima fiksni broj hromozoma. Grivasti vuk (Chrisocion brachiurus) je jedini kanid u regionu sa 76 hromozoma, ali su ga izgled i ponašanje isključili kao mogućeg roditelja.

Domaći psi imaju 78 hromozoma (39 parova), a Pampas lisice 74 hromozoma (37 parova). Naučnici su smatrali da bi 76 hromozoma pronađenih u Dogksimu mogli ukazati na "prve dokaze o hibridizaciji", kaže Kretšmer.

Zatim su genetičari ispitali Dogksimovu mitohondrijsku DNK - hromozome nasleđene isključivo od majke - i utvrdili da potiču od Pampas lisice. Potom su pogledali nuklearni DNK, koji sadrži hromozomske informacije od oba roditelja i otkrili da potiče od mešavine psa i Pampas lisice. Ovo genetsko testiranje je trajalo šest meseci, tokom kojih je Dogksim izlečen od povreda nastalih udarcem vozila i nakon čega je prebačen u rezervat za životinje.

Dok lisice pripadaju istoj biološkoj porodici kao i vukovi i psi - Canidae - one ne pripadaju i istoj grupi, rodu Canis. Umesto toga, lisice su se pre više od 6 miliona godina od njih razišle i na kraju postale dovoljno različite da bi bile svrstane u grupu Vulpes - ili, u slučaju Pampas lisice poreklom iz Južne Amerike, rod Lycalopex.

"Generalno, kod sisara, vrste se razmnožavaju sa svojom vrstom," objašnjava Kejs. "Ponekad ako ih nije razdvojio tako dug period evolucije, može se desiti razmnožavanje između različitih vrsta. Vidimo da se ovo povremeno dešava sa kojotima i vukovima, ali samo u slučajevima kada je jedna od životinja veoma česta u regionu, a druga veoma retka."

Pampas lisice nisu retke, ali su široko rasprostranjene u Južnoj Americi. Dakle, kako je došlo do ove prve hibridizacije, i kakve implikacije ona može da ima za sve buduće pse-lisice?

Kako je lisica srela psa

Promene u životnim sredinama su verovatno doprinele stvaranju Dogksima, kaže Kretšmer. Travnatih ravnica u južnom Brazilu gde žive Pampas lisice ima sve manje. Veći deo se pretvara u pašnjake za stoku na rančevima i za prostor na kojima se grade rezidencije. Dok je populacija Pampas lisica ostala stabilna, njihovo stanište se sve više preklapa sa teritorijama domaćih pasa, pružajući vrstama više mogućnosti za parenje.

Drugi faktor, kaže koautorka studije Bruna Šinvelski, mogu biti napušteni psi.

"Praksa napuštanja pasa je zločin u Brazilu, ali se i dalje često dešava", kaže ona. "Kućne ljubimce i lovačke pse vlasnici često napuštaju u ovim područjima, što doprinosi većoj pojavi pasa u prirodnim staništima, uključujući i zaštićena područja."

Dok je hibrid među vrstama uglavnom malo verovatna anomalija koja će se reprodukovati i pokrenuti novu populaciju, sve je teže predvideti kako bi vrste mogle evoluirati jer su prinuđene da se brže prilagođavaju efektima klimatskih promena i drugih ekoloških poremećaja.

"Podaci sugerišu da je hibridizacija bila mnogo češća tokom evolucije biljaka i životinja nego što se ranije sumnjalo, uključujući i duboko divergentne linije", primećuje Rajzberg.

Kej, međutim, misli da je malo verovatno kako ćemo videti više pasa-lisica, delom zato što imamo samo jedan primer hibridizacije za sve ove godine u kojima su psi i lisice živeli u blizini, ali i zato što je genetski rizično.

"Verovatnije je da ćete imati gene koji jednostavno neće funkcionisati zajedno", u potpuno novom stvorenju kao što je Dogksim, kaže ona, pre nego u vrsti koja je evoluirala milionima godina, kroz postepene mutacije koje su se pokazale korisnim za opstanak.

Stvorenja stvorena hibridizacijom često imaju zdravstvene probleme ili druge karakteristike zbog kojih je manje verovatno da će preživeti. Dogksimovo crno krzno, na primer, u suprotnosti je sa tipično bleđim nijansama kaputa Pampas lisice koji im pruža bolju kamuflažu u njihovom prirodnom staništu staništa.

Iako je navodno bila zdrava kada je prebačena u državni objekat za životinje Mantenedouro Sao Braz u novembru 2021., Dogksim je umro ranije ove godine. Njen uzrok smrti još uvek nije poznat. Kretšmer i drugi saznali su za njenu smrt tek ovog avgusta kada su ustanovu kontaktirali da zatraže fotografije pre objavljivanja svoje studije.

Prema saopštenju SEMA, brazilskog sekretarijata za životnu sredinu i infrastrukturu, smrt životinje je pod istragom države.

Nasleđe psa-lisice

Bez obzira da li je postojanje Dogksim-a bila slučajna pojava ili ne, njegovo otkriće postavlja važna pitanja.

"Hibridizacija između vrsta sa različitim evolucionim putanjama može biti snažna pretnja očuvanju divljih životinja", objašnjavaju Kretšmer i njegove kolege autori u studiji.

Iako Pampas lisice trenutno nisu ugrožene u svom prirodnom staništu, to bi uskoro moglo da se promeni. A hibridi poput Dogksima mogli bi da utiču na populaciju autohtonih lisica, potencijalno uvodeći nove bolesti i genetske slabosti, umanjujući njihove izglede za opstanak.

Kompleksnost i misterije oko Dogksimovog otkrića zaslužuju dalje istraživanje, primećuju Kretšmer i kolege u radu: proučavanje "posledica hibridizacije na genetiku, ekologiju i ponašanje divljih populacija biće od suštinskog značaja za poboljšanje očuvanja ove vrste".

Članak je originalno objavljen na američkom sajtu National Gerographic-a. 

BONUS VIDEO: