Aleksandrijski sindrom između istine i mita: Da li je moguće imati ljubičaste oči?

07.09.2023 10:35

Možda ste nekom prilikom čuli da je američka glumica Elizabet Tejlor imala oči najneobičnijeg ljubičastog tona. Ta ista boja očiju je u mnogim prilikama povezivana sa navodnom genetskom mutacijom poznatom kao - Aleksandrijski sindrom.

Izvor: Courtesy Everett Collection / Everett / Profimedia

Istorija Aleksandrijskog sindroma datira još iz starog Egipta. Različiti izveštaji iz tog vremena navode postojanje žena sa očima tamnoplavih tonova koje su u zavisnosti od svetla mogle da postanu i najneobičnije ljubičaste boje. Međutim, sindrom nije dobio ime sve do 14. veka, kada je zabeležen u severnoj Evropi.

Protagonista je bila devojka po imenu Aleksandrija Avgustin, rođena 1326. godine u Londonu. Slučaj je privukao pažnju tadašnjih lekara i iscelitelja jer su njene oči na rođenju bile plave, da bi vremenom postale intenzivno ljubičaste. I iako je slučaj bio povezan sa vradžbinama, vremenom se došlo do zaključka da ima veze sa genetikom.

U početku se pričalo da su te karakteristične ljubičaste oči rezultat genetske mutacije koju mogu da imaju samo žene, osim toga one navodno imaju i izuzetno svetlu kožu koja ne gori na sunčevim zracima, nedostaju im dlake na telu, imaju zavidan imuni sistem, vitak i mlad izgled i životni vek od oko 120 ili 150 godina. Кao da to nije dovoljno, priča se da ove žene nemaju menstrualni ciklus, ali da ih ta činjenica ne sprečava da zatrudne i dobiju potomstvo: sve suprotno od biologije i ljudske prirode.

Šta je stvarnost, a šta mit?

Кao što se može zaključiti čitanjem ovih simptoma bliskih naučnoj fantastici, Aleksandrijski sindrom je biološki nemoguć. Ne postoji bela koža - odnosno osoba sa nedostatkom melanina - koja ne gori na Suncu bez primene bilo kakve zaštite, ili plodna žena koja nema menstruaciju. Da ne pominjemo da za sada nikada nije zabeleženo da neka osoba može da doživi 150 godina.

Jedina stvar koja se može uzeti u obzir kao tačna kada su u pitanju simptomi ovog navodnog sindroma je postojanje ljubičastih očiju. I ne, ne radi se o tome da ovi ljudi imaju ljubičasti pigment u šarenici, već da je boja rezultat fenomena difrakcije svetlosti i prisustva karakterističnog melanina: feomelanina.

Кod ljudi, plave oči su posledica nedostatka melanina u delu oka koji se zove stroma. Dakle, kada svetlost uđe u oko, sve boje povezane sa dugim talasnim dužinama se apsorbuju, reflektujući kratke - odnosno plave. Takođe, feomelanin - karakteriše žućkasto-crvenkast ton - može biti prisutna u nekim šarenicama. Stoga, kombinacija različitih vrsta osvetljenja i kontrasta sa eksterijerom može dovesti do toga da tamnoplave oči u određenim prilikama usvoje boje koje se "graniče" sa ljubičastim tonovima.

Drugim rečima, ton će zavisiti od količine pigmenta, veličine šarenice, osvetljenja, kontrasta, doba dana. Međutim, ono što je sigurno jeste da ove tonove ni u kom slučaju ne treba povezivati sa fantastičnim i izmišljenim sindromima.